Како трујемо и себе и планету одећом коју носимо

„Текстилна индустрија оставља велики еколошки отисак и раме уз раме је са индустријом цемента, челика или вештачких ђубрива. Она представља велики еколошки проблем ако се узме обзир сировина која треба да се произведе – памук, обрада, добијање влакана, производња ствари, бојење, транспорт“, објашњава докторка Јасмина Никодиновић Рунић, научна саветница Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство.

Да би се сликовитије објаснило, пластичну кесу коју уобичајено користимо требало би да употребимо барем 130 пута да би се њен еколошки утицај изједначио са памучном.

Решавање таквог проблема је велики изазов и подразумева ангажовање привредника, државе, локалних самоуправа, научне заједнице и самих појединаца, од којих многи нису свесни улоге у читавом том процесу.

„Сматра се да 30 одсто утицаја на животну средину управо потиче из те фазе експлоатације – прања и сушења одеће. Текстилна индустрија утиче на климатске промене, биодиверзитет, загађење и све више из године у годину на генерисање текстилног отпада", наводи професорка Технолошко-металуршког факултета Маја Радетић.

То је, како каже, последица пре свега „брзе моде" и производње јефтиних, неквалитетних комада одеће који не трају дуго.

Због тога треба размишљати о транзицији из модела линеарне у модел циркуларне економије, који би донео производњу много квалитетнијих текстилних производа, који би дуже трајали и могли више да се користе, поправљају, преправљају и рециклирају.

„Сви ми желимо да имамо у зимском периоду топле јакне, које су водоодбојне, отпорне на ветар и то подразумева употребу полимера – једињења која су се показала изузетно штетним и по животну средину и по наше здравље. Замена тога је један дуг процес, који подразумева развој, оптимизацију и тек онда пласман на тржиште. Због тога, увођење циркуларне економије није брзо решење, већ дуг процес“, истиче Маја Радетић.

Огромне количине отпада

Потрошачки отпад чини велики део – око 15 килограма отпада по члану домаћинства годишње.

Према истраживањима, половина становништва Србије поклања ношену одећу, трећина је баца у контејнере за комунални отпад, 15 одсто поклања у добротворне сврхе, а само пет одсто се изјаснило да у њиховим местима постоје контејнери за текстилни отпад.

Ипак, велики број грађана се изјаснио да када би били у могућности да би одлагали текстилни отпад правилно или га донирали. Такође, људи у Србији кажу да би били спремни да мењају своје навике, али да би се до тога дошло мора се створити одговарајући амбијент.

„Ту наступа држава, медији који би подизали свест о важности тога, као и образовање младих, од предшколског узраста до факултета“, додаје професорка Радетић.

Велики проблем код текстилног отпада је његова прерада, а ту важну улогу могу да играју микроорганизми који га разграђују.

Одређене бактерије се могу користити за разградњу текстила

Јасмина Никодиновић Рунић је показала и резултат разградње текстилних влакана после само девет дана, а како објашњава за 18 дана памучни материјал се потпуно разграђује.