Дугоноге пријатељице из Африке увек добродошле у Сјеници и Новој Вароши

Када се Амела, мајка троје деце, удала у Папиће, с добродошлицом су је сачекала и роде, тихе заштитнице породице и села.

„Хтели смо да наткријемо амбар, али не моремо због њих да им дирамо гнезде јер долазе сваке године ту, па да се не би разгњездиле. Све док буду долазиле, он ће тако да стоји, њих да чека ту“, каже Амела Папић из села Папиће.

Код Иванковића на Калипољу, кров амбара се са гнездом сам урушио, али је Милета са синовима и унуцима, поставио палету на кров гараже, ишчекујући сваког марта своје пријатеље са југа Африке.

„Ове године су дошле око 18. Сваке године верујте да дођу на Младенце, а иду за Госпођевдан кад полете, пилиће оспособе... Ево сад су извели пилиће, онда оде једна те се нахрани, храни пилиће, друга оде и тако“, каже Милетан Иванковић из села Љепојевићи код Нове Вароши.

„Најинтересантније ми је када их гледам је када рода изводи мале пилиће да лете. Она стане на крај гараже и маше, а друга им говори да иду, да иду за родом и полако крећу да лете“, додаје Иванковић.

„У Калипољу, на висини од 1.250 метара и то је највише гнездо белих рода у Србији. Овде имамо још 3 гнезда белих рода у Папићима, такође има негде око 15 парова на Пештери“, истиче Брано Рудић, члан Друштва за заштиту и проучавање птица Србије, Нови Сад и члан Еколошког друштва „Чувари природе“ Пожега.

Мештани се брину о њиховим гнездима зими, а роде о њима лети, хватајући змије, крпеље, мишеве...