Џиновске сабљозубе сарделе са зубима оштрим као жилет некада су вребале океанима

Данашње сарделе су мале рибе које се хране планктоном. Иако их данас замишљамо као укусне додатке салатама и пицама, некада давно биле су многе веће и опасније.

Међународна група стручњака утврдила је да су две врсте риба вребале океанима пре око 40 до 45 милиона година. Доња вилица била им је препуна као жилет оштрих зуба, док им је из горње вилице вирио један велики закривљени зуб, што указује да су ловиле мање рибе.

Најближи еволутивни потомци? Сарделе.

„Ово откриће је важан део слагалице еволуције риба и показује нам како се живот у морима мењао и дошао до стадијума у којем је данас“, наводи Алесио Капобјанко са Универзитета у Мичигену и вођа студије.

Тим је проучавао две врсте ових сабљозубих сардела. Прва, Clupeopsis straeleni, откривена је у Белгији и први пут описана 40-их година. Била је дугачка око пола метра.

Друга врста, Monosmilus chureloides, откривена је у Пакистану и била је дугачка око метар.

Скенирања и анализе фосила показале су јединствену грађу вилица и распоред зуба, као и то да су обе врсте имале бројне анатомске сличности са данашњим сарделама.

„То је било велико изненађење за нас, јер све данашње врсте сардела су много мање од ових изумрлих примерака. Специјализоване су да једу планктон и имају веома мале зубе“, истакао је Капобjанко.

Две врсте нису директни преци сардела већ еволутивни рођаци који нису успели да преживе до данас, јер су данашње сарделе највероватније постојале када и њихови сабљозуби рођаци.

Неуспешни еволутивни експеримент

Пре око 66 милиона година, глобално масовно изумирање није само збрисало диносауре већ и велике предаторске врсте риба и гмизаваца.

Нестанак тих врста у морима оставио је празнину коју је неколико различитих врста еволутивним гранањем покушало да попуни.

Неке од предаторских врста риба еволуирало је у оне које се и данас могу видети у морима, попут туна и баракуда. Друге су, као сабљозубе сарделе, изумрле.

„Сабљозубе сарделе су савршен пример неуспелог еволутивног експеримента – групе животиња које су кратко трајале и нису успеле да се прилагоде и преживе до данас“, објашњава Капобјанко.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 25. април 2024.
7° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво