Евиденција звери уз помоћ технологије: стижу бебе шакали

Да ли сте знали да на територији Београда има више од 60 врста сисара, а да небо над главним градом прелеће више од 200 врста птица. Због велике људске активности и углавном ноћног кретања  животиња, у главном граду их је до сада било тешко видети. Последњих месеци, због мањег броја људи на улицама, њихово присуство је приметније.

„Ново је само што су они сада, због смањења људских активности, више дневно активни. Већ три године ми маркирамо у околини Београда шакале. Први пар смо маркирали 2017. године и у последњих годину дана је на подручју Општине Сурчин маркирано шест јединки. На самом почетку ванредног стања маркирали смо последњег шакала и то је била последња огрлица коју смо имали“, наводи Душко Ћировић, професор Биолошког факултета у Београду, и истиче да се пет јединки прати на подручју Јакова, Бољевца и Сурчина. 

На мапи коју прате стручњаци јасно се виде тачне позиције маркираних животиња, као и стално кретање на одређеном простору. Данас се два шакала налазе на подручју Јакова, а три у близини Бољевца и Сурчина.

„Можемо да видимо да углавном користе за кретање канале да би избегли да их виде људи, мада се у последње време, откако је уведено ванредно стање, слободније крећу и преко отворених површина да би дошли до извора хране. Репродуктивни период је недавно завршен и очекујемо коћење и да ћемо убрзо имати младе шакале у природи“, објаснио је професор Ћировић. 

Евиденција звери уз помоћ нових технологија 

Савремена технологија истраживања омогућава добру евиденцију о томе где и којих звери највише има. Највећи проблем приликом бројања дивљих животиња је то што се неке крећу на великим површинама, често прелазе границе околних земаља, али се и враћају, због чега је тешко проценити колико их се у датом моменту налази баш на нашој територији.

„Увек је најкомпликованије ухватити животињу, живу животињу, обележити је. Кад се обележи сателитском огрлицом онда је врло једноставно, готово да у реалном времену можете да пратите кретање. То наравно зависи од распореда, односно фиксација, то јест када ће GPS уређај да се укључи, да лоцира позицију животиње, што највише зависи од величине животиње. Рецимо, медведе готово у реалном времену пратимо“, наводи професор Ћировић.

Помоћу огрлица и СМС-ова који стижу од свих оних који прате звери, за годину дана можемо очекивати око 2.500 података на којим територијама се крећу и колико су близу неког насеља. Коришћење фото-замки, направиће фотографије на основу којих ћемо знати да ли се животиње крећу у групама и колико их има.

Код нас живи око 900 јединки вукова и то једна једина врста – сиви вук или канис лупус. Они се негде лове, рецимо у Јужној Србији, док су у Војводини заштићена врста. На нашим просторима највише је шакала, лисица, куна бјелица, медведа, вукова, рисова и ретких птица.

Предатори привлаче велику пажњу људи, донедавно се о њима није много знало, али интересовање је све веће. У праћењу и евидентирању маркирањем учествују професионални биолози, али све чешће и аматери и љубитељи природе.