Зашто је добро гајити поврће (и на тераси)

Током Првог и Другог светског рата, људи који су у САД били код куће, користили су своје баште како би гајили поврће. Тако су мање оптерећивали власт, која је морала да брине о храни за војску.

До 1944. године, скоро 20 милиона приватних вртова произвело је око осам милиона тона хране, што је било око 40 процената свежег воћа и поврћа које су се у то време потрошило у Сједињеним Државама, преноси Историја.

Лични вртови били су начин да људи, који нису пољопривредници, на неки начин учествују у сукобима који су били далеко од њихових домова. Ова идеја се помиње и данас имајући у виду претње са којима је суочен савремен човек.

Организација „Зелена Америка" саопштила је да је време да "потражимо  старе баштенске рукавице" и почнемо да обрађујемо земљу. Ова организација за заштиту животне средине сугерише да је то прилика да искористимо сопствене вртове за опште добро. Ова организација фокусирана је на борбу против климатских промена, а идеја о личном повртњаку добра је из многих углова.

У „Зеленој Америци" сматрају да постоји потенцијал за 40 милиона таквих вртова. Према Националном удружењу за баштованство, 42 милиона америчких домаћинстава већ узгаја храну код куће или у некој врсти заједничке баште са комшијама. У том удружењу сматрају да би их могло бити још више.

Поред узгајања јестивих биљака, „Зелена Америка" подстиче и компостирање, домаћу производњу садница, избегавање хемијских супстанци при узгоју биљака.

„Осим што оваквом акцијом утичемо позитивно на природу, на климатске промене, где год били, такође можемо бити сигурни да је храна коју смо сами произвели безбедна за нашу породицу", рекао је Тод Ларсен, извршни директор „Зелене Америке".

Узгој поврћа па и воћа у башти, може се лако организовати, уз мало вештине и стрпљења, уз вишеструку корист. Природа се тако мање оптерећује, имајући у виду технологије које се користе у савременој пољопривреди.

А шта ако имам само терасу? 

Они који немају башту већ терасу, такође могу гајити неке врсте јестивих биљака. Осим што је корисно као физичка активност, добићете безбедне производе а и леп призор за очи.

Најпогодније би било да је Ваша тераса окренута ка југу или западу, такав положај највише прија поврћу.

Први корак је да обезбедите квалитетну мешавину земљишта за сађење и здрав раст биљке коју сте решили да гајите. На основу тога, потражите у цвећари погодну земљу.

Мешавину можете направити и сами тако што ћете помешати квалитетну баштенску земљу, зрели компост и стајско гнојиво.

У поврће које је погодно за гајење у саксијама, односно великим жардињерама или боксовима спадају парадајз, краставац, пасуљ, кромпир, бели и црни лук, шаргарепа, цвекла, зелена салата, патлиџан, паприке, чили папричице.

На тржишту је велики избор семена и садница наведених врста биљака, а Ви се потрудите да испоштујете начин сетве, учесталост заливања и остале услове са декларације.

Када поставите леју на терасу, будите коректни према комшијама који живе испод вас, и проверите како стојите са хидроизолацијом, нарочито ако сте купили или направили мало већу леју, односно сандук за поврће.

Као леје могу да послуже дрвене гајбе, посуде од стиропора, лонци, сандуци, али је важно да имају минималну дубину од око 40 центиметара. Обавезно пробушите рупу за дренажу.

Ђубрење је такође важан корак ка успеху и варира у зависности од биљака: паприка и парадајз захтевају мало више прихране, док зеленом лиснатом поврћу не треба много ђубрива.

Имајте на уму да краставци, парадајз и пасуљ захтевају потпору приликом раста, па размислите о томе колике су могућности да им обезбедите решетке, или другу врсту ослонца.

Наравно, основни изазов за гајење поврћа на тераси је мудро искоришћен простор. Искористите зидове о које можете окачити биљке које могу расти у саксијама (зачинско биље, чили папричице...)

Уз саму ивицу терасе, поставите тиквице, пасуљ или парадајз, јер ће расти ка простору споља и ето још једне штедње простора.

Може и на органски начин

Редовно ђубрите поврће квалитетним органским ђубривом. Такође га редовно заливајте, нарочито током топлијих дана и проверавајте да ли су се случајно појавиле штеточине.

Ако сте се већ одлучили за органско ђубриво, исто тако се одлучите за природне пестициде. Они се могу купити али и направити од белог лука и коприве.

Један килограм листова коприве се стави у суд и потопи са 10 литара воде. Уз свакодневно мешање, сачекајте да одстоји 15 дана. Раствор ће мењати боју у почеће процес врења, а препарат је спреман када меурићи нестану. Тада помешајте са водом у размери 7:1 и можете третирати биљке.

Ако се на Вашем повртњаку на тераси појаве плесни или пламењача, покушајте да их сузбијете препаратом од белог лука. Око 750 грама чешњева белог лука али и сувих листова треба потопити са 10 литара врло топле воде (око 40 степени Целзијуса). Пошто одстоји пет дана, можете применити природни пестицид.