Реке славе свој дан, а да ли ми славимо реке

Неизмерну вредност река нажалост, често заборављамо. Недавно смо сведочили извештају о томе како је Лим и овог марта, уочи празника река, донео стотине кубика смећа на свом току кроз Црну Гору, Србију и Републику Српску.

Плутајућа депонија на реци загађује и тло, а отпад прети да изазове хаварију на брани хидроцентрале. На брани хидроелектране „Потпећ“ готово сваке године се ангажују ронилачке екипе за уклањање отпада који је потонуо и задржао се на решеткама. 

С друге стране, лепе вести су да су ове године проглашена два специјална резервата природе у долинама река, што значи да су под посебном заштитом.

Специјални резерват природе „Брзанско моравиште“ код села Брзан, једно је од последњих мочварних станишта у долини Велике Мораве. Природна мртваја дом је за гнежђење око 60 врста ретких и заштићених птица, али и за више врста водоземаца и гмизаваца.

Уочи Међународног дана река, проглашен је и други специјални резерват природе „Осредак“, како би се очувала мочварна станишта у долини Западне Мораве, самим тим и сплет старих рукаваца, мртваја и новонасталих језера, палеозојски кристаласти шкриљци, 44 биљне врсте, међу којима су беле и крте врбе, беле и црне тополе, раките, локвањ, гроњасти шиљ, раставић и гавез.

„Заштитом резервата штите се и станишта птица која чине део коридора миграције, али и обезбеђују услови за гнежђење 83 ретке и заштићене врста птица, станишта за водоземце као што су велика зелена жаба, крастава жаба и зелена крастава жаба и гмизавце, као што су барска корњача, змије – белоушка, рибарица и смук“, објашњава за Интернет портал РТС-а, орнитолог из Завода за заштиту природе Србије, Милош Радаковић.

Заувек нестао из Мораве

О притиску антропогеног фактора на природу и важности правовремене заштите речних екосистема, сведоче подаци о несталим врстама. Тако су на пример, бројна влажна станишта уз Велику Мораву исушена и претворена у обрадиве површине. Услед притиска људског фактора и урбанизације, из Мораве је, заувек нестао моравски орашак.

„Trapa annosa (моравски водени орашак) је глобално ишчезла врста. Неставши из Србије, пошто је ендемични таксон Поморавља, нестала је из Европе и света. Исушивањем Моравишта и бара дуж Велике Мораве, уништена су станишта на којим се појављивала“, рекла је за Интернет портал РТС-а, ботаничар мр Верица Стојановић.

Мали вранац воли да спава код Моста на Ади

Водно природно наслеђе у Србији се штити у оквиру система заштићених подручја дуже од 72 годинe. Реке су један од најосетљивијих екосистема и захтевају посебну заштиту, као станишта биљака и животиња чији су животни циклуси везани за реке, међу којима је птица мали вранац, која је под строгом заштитом у Србији.

Лига за орнитолошку акцију прати мале вранце у Београду током зимског периода у сарадњи са Заводом за заштиту природе Србије. У децембру 2019. избројали су 4.000 ових птица на зимовању у срцу главног града, што представља око 4,5 осто укупне европске популације.

Занимљиво је да мали вранци воле да ноће у близини Моста на Ади, и врбацима у том делу Саве.

Мало домаће воде

Укупна дужина река Србије је 65.980 километара. „У Србији, у зависности од аутора и промене систематике на нивоу Европе, живи око 100 врста риба. У односу на број европских врста (око 550), у Србији живи 20 одсто свих слатководних врста риба на простору Европе“, каже ихтиолог мр Саша Бранковић.

Стручњаци Завода за заштиту природе Србије наводе да Србија не располаже значајним количинама сопствених вода, што је убраја у сиромашнија подручја Европе, са количином од 1.840 кубних метара домаћих вода по становнику годишње.

Међутим, добро је што Србија користи још и транзитне воде Дунава и његових притока које просечно „донесу“ годишње 185.000 кубних километара.

И ти километри и кубици обаштињени су на свој начин, у песми из наших крајева, на мало другачији начин у односу на поменутог чешког композитора, и далеку Влтаву.

Дунав је „моје море“ и „љуби небо“, Морава „тија река“ и „мутна вода“, Сава „тихо тече“, а Ибар вода – мора због јада да стане, исто као што због љубавних јада, куне Бибина мајка: „Какав драги? Вода га однијела“!