Супер-Месец је супербесмислица

Гостујући у Јутарњем програму РТС-а, асторном Бранко Симоновић из Астрономског друштва „Руђер Бошковић“, објаснио је овај феномен.

„Нисам имао прилике да посматрам Месец, али сам сасвим сигуран да никаквих промена на њему није било. То су вероватно страни медији пренели вест о црним линијама. У сваком случају није у питању феномен, а најмање астрономски феномен. Овде сам захваљујући доброј вољи Јутарњег програма РТС-а, на бранику смисла и разума, због супер, крвавих, црних, а сад и црвљивих Месеца“ рекао је астроном.

Такође је додао да је то социолошки феномен и у последњих десетак година, колико се дружимо око ове теме, не прође ни једна година да немамо бар један или два измишљена феномена. Занимљиво је како они који производе такве псеудовести, како им не досади да то чине. Јавност морамо да упозоримо на то да су изложени нетачним вестима. Конструисане вести које служе да попуне новински чланак. Постоје паралелно нестварне и стварне прилике.

Дакле, не постоји Месец са тим црним линијама, али је свакако био пун Месец, трећи у овој години и први Супер-Месец. Шта представља тај феномен?

„Супер-Месец је супер бесмислица, она спада у домен спеудофеномена. Тај појам је настао седамдесетих година. Некада се причало о Супер-Марсу, па када се то излизало, настао је Супер-Месец. Целог века посматрам Месец, и нисам у стању да приметим ту малу разлику између његове апогејске и перигејске величине. Дакле, Месец се креће по елиптичној путањи око Сунца, када је најближи Земљи онда је нешто мало већи, а када је најдаљи онда је мало даљи. и промене нису уочљиве голим оком“, истакао је астроном.

 Шта по вама као посматрачу тих појава није бесмислица, и шта је заиста феномен?

„С времена на време имамо појаве које су лепе, па тако ових вечери, као и у времену испред нас можемо на западној страни неба, у сумрак, да уочимо сјајну лепу звезду, а то је звезда Даница како је народ зове. То је планета Венера. Звезда Даница није исто што и звезда северњача“, рекао је Бранко Симоновић.

Астероид који би могао бити опасан за Земљу 29. априла ће се приближити нашој планети, саопштено је из агенције Наса. Тог дана биће удаљен шест милиона километара, што је 16 пута даље него што је Месец удаљен од Земље. Да ли би астероид могао да представља претњу, јер се Земљина орбита налази на његовој трајекторији лета?

„Не, и ова вест спада у ту врсту генерички измишљених вести. То је вазна тема о потенцијално опасним астероидима, који пресецају земљину орбиту. Зсхваљујући небеској механици, ми смо у стању да анализирамо кретања тих тела и проценимо њихово кретање у будућности. На дневном нивоу ми имамо такве пролазе астероида поред Земље, а поставља се питање шта је ту уопште близу. Људи трагом вести зову опсерваторију и питају на основу информација из медија, да ли је све то тачно“, закључио је астроном Бранко Симоновић.