Брзином од 130 километара паралелно са археологијом

Миљокази, трачка двоколица, насеља, рано хришћанске базилке, некрополе из 18. века...чине само део богатог културног наслеђа откривеног на дужини од 80-так километара, који прате трасу модерног ауто-пута.

У пиротском крају истраживана су два значајна локалитета.

„У Црноклишту су откривена два насеља, насеље из старчевачке културе, дакле из раног неолита, а други период је из старијег гвозденог доба. А код Станичења је откривена једна ранохришћанска базилика са меморијом или криптом“, рекао је др Предраг Пејић, археолог.

На територији некадашње Ремизијане, данашње Беле Паланке на једном од 12 локалитета, откривен је миљоказ висине скоро два и по метра и датира из 230. године.

„Доле је исклесано и пише да је миљоказ од неког значајног места удаљен 32 миље.То је јединствени пример сачуваног миљоказа-значи није у деловима, он је цео. Миљоказ је посвећен Александру Северу“, истакао је Зоран Митић, стручни сарадник археолошког института у Београду.

Један од најважнијих откривених остатака материјалне културе је део Римске саобраћајнице -Виа Милитарис, ширине седам и по метара, који је пронађен код Димитровграда и датира из трећег века и грађен је од кречњачког камена различите величине. Он је повезивао западне делове Римске империје са Малом Азијом и источним провинцијама.

Њиме су пролазиле многе војске и трговачки каравани. Данашњи-модерни каравани -у којима годишње прође неколико милиона путника, иду дозвољеном брзином од 130 километара на сат.

Времена су се променила и уместо римских миљоказа, на источном краку коридора 10 постављена је најсавременија сигнализација. Долином реке Нишаве и даље се најкраће путује између истока и запада.