Био им „испред носа" - где су остаци последњег тасманијског тигра на свету

Испоставило се да су се остаци последњиг примерка ове животиње скривали на видном месту - у Уметничкој галерији Тасманијског музеја у Аустралији, где су били неидентификовани више од 80 година.

Последњих година, тасманијски тигар се поново појавио у насловима научних и других текстова, због текућих и контроверзних напора научника да врате животињу кроз преузимање ДНК, уређивање гена и вештачку репродукцију.

Отприлике величине којота, тилацин је нестао пре око 2.000 година практично свуда, осим на Тасманији. Као предатор, играо је кључну улогу у екосистему острва, али га је то такође учинило непопуларном животињом међу људима.

Европски досељеници на Тасманију почетком 19. века, кривили су ове тигрове за губитак грла стоке (иако су у већини случајева кривци заправо били дивљи пси )па су их ловили до изумирања.

Последњи познати тилацин била је стара женка коју је ухватио ловац и продао зоолошком врту у мају 1936. године, наводи се у саопштењу Тасманијског музеја.

Животиња је умрла неколико месеци касније, а њено тело је потом пребачено у Музеј. Али, зоолошки врт није водио даљу евиденцију о овом примерку, па истраживачи и особље у Музеју нису били свесни значаја присуства тилацина у њиховој колекцији.

„Годинама су многи музејски кустоси и истраживачи безуспешно тражили остатке последњег тасманијског тигра, како би га уврстили у колекцију, а у зоолошкој колекцији није забележено ништа о материјалу тилацина из 1936. године, па се претпостављало да је његово тело на неки начин одбачено", рекао је Роберт Падл са Аустралијског католичког универзитета.

Након што је тело угинуле животиње, доведено у Музеј, кожа тасманијског тигра је скинута, а његов скелет био је растављен како би служио као део образовне колекције, коју су музејски наставници користили да студентима објасне анатомију тилацина, а често је транспортовано и ван музеја, наводи се у саопштењу.

Током тог периода, већина научне јавности је погрешно мислила да је други тилацин који је угинуо у зоолошком врту Бјумарис у Хобарту 7. септембра 1936. био последња позната јединка те врсте.

Грешка није уочена све до недавно, када је откривен један необјављен извештај музејског таксидермисте. Извештај, који датира из периода између 1936, и 1937. године, помиње тасманијског тигра међу узорцима на којима се радило те године - што је подстакло детаљнији преглед свих примерака кожа и скелета у Музеју.

„Мистерија око остатака последњег тилацина је решена, и откривено је да је већ део колекције Галерије Музеја", рекла је директорка те установе Мери Малкахи. Остаци су сада изложени управо у Галерији Музеја.