Непријатни мириси се брже осете

Да ли сте међу онима који не могу да замисле јутро без мириса топле кафе? Или пак не подносите јаке, оштре мирисе? Према новом истраживању, то колико брзо ваш мозак обрађује мирис јутарњег напитка, може зависити од тога да ли мислите да је тај мирис пријатан или не.

За потребе истраживања, научници Универзитета у Токију направили су уређај који може да испусти десет различитих мириса у тачно подешено време. Учесници студије су оцењивали пријатност тих мириса, а за то време су носили неинвазивне капе за електроенцефалограм (ЕЕГ), које снимају сигнале унутар мозга. Научни тим је анализирао ЕЕГ податке посебном компјутерском методом, заснованом на машинском учењу. На тај начин су могли да сагледају када и где се у мозгу обрађују дати мириси.

„Изненадило нас је што су се први мождани сигнали повезани са перцепцијом мириса појавили само 100 милисекунди након што је мирис испуштен. То указује да се информације о мирисима представљају у мозгу врло брзо", рекла је докторанткиња Мугихико Като са Универзитета у Токију. Мирис је детектован у мозгу неколико стотина милисекунди пре него што га је учесник свесно приметио. Студија је показала да се различити аспекти перцепције (пре свега пријатност, непријатност и квалитет мириса) остварују путем различитих кортикалних процеса, рекла је Като.

Сигнали о непријатности појављују се раније од информација о пријатности или квалитету мириса, потврдила је Масако Окамото, ванредна професорка на пројекту. Ранија перцепција непријатних мириса може бити и вид упозорења на потенцијалне опасности у околини.

Када су испустили непријатне мирисе, на пример оне који настају услед труљења, мозак учесника је могао да их разликује од неутралних или пријатних мириса већ 300 милисекунди после појављивања. Међутим, информације о пријатним мирисима, попут цветних и воћних, појавиле су у мозгу тек после 500 милисекунди. Од 600 до 850 милисекунди после појаве мириса, активирали су се и делови мозга који су укључени у емоционалну, језичку и меморијску обраду информација.
Ранија перцепција непријатних мириса може бити знак раног упозорења на потенцијалне опасности.

„Када разјаснимо када и где се у мозгу јавља перцепција мириса, моћи ћемо боље да разумемо како функционише олфакторни (мирисни) систем", рекла је Окамото.

Ослабљено или измењено чула мириса може бити рани симптом неуродегенеративних обољења, попут Паркинсонове и Алцхајмерове болести, тако да би нова сазнања о неуронским основама перцепције мириса могла помоћи у бољем разумевању неуролошких поремећаја.