Човечанство није спремно за следећу ерупцију супервулкана

Једна од претњи која привлачи највише пажње јесу небеска тела која би могла да ударе у Земљу, попут метеора који је пре 65 милиона година истребио диносаурусе. Због тога се предузимају бројне мере ране детекције потенцијално опасних астероида и смишља могућа одбрана.

Међутим, два британска стручњака истичу у часопису Нејчер да, иако је паметно пазити на претње са неба, пре свега треба да обратимо пажњу на огромну претњу под нашим ногама - вулкане.

„Током наредног века моћне ерупције супервулкана су стотину пута вероватније него удар астероида или комете“, наводе Мајкл Касиди, професор вулканологије на Универзитету у Бирмингему, и Лара Мани, истраживач из Центра за проучавање егзистенцијалног ризика на Универзитету у Кембриџу.

Припремање за удар астероида је паметно, али радимо премало да се припремимо за много вероватнију катастрофу – ерупцију супервулкана, додају Касиди и Мани.

Светске владе и бројне организације троше стотине милиона долара годишње на планетарну одбрану како би одбиле свемирско камење.

„Та пракса треба да се промени“, пишу два научника.

Вулкани су можда мање егзотични у односу на ватрене кугле из свемира, али утолико је важније да их поштујемо. Вулкани су, за разлику од астероида, већ овде на Земљи, налазе се широм света и представљају огромну претњу због свог деструктивног потенцијала.

Наредна ерупција већ „касни“

Човечанство је видело бројне деструктивне ерупције у савремено доба, а већина њих не може да се пореди са супервулканима чије се ерупције дешавају просечно једном у 15.000 година.

Последња ерупција супервулкана десила се пре 22.000 година. Суперерупција је ерупција степена 8, што је највећи подељак на скали индекса вулканске експлозивности.

Последња најмоћнија ерупција која се десила била је седмог степена, када је вулкан Тамбора у Индонезији еруптирао 1815. године, одневши 100.000 живота.

Пепео и дим из вулкана смањили су просечну температуру на планети за један степен, а наредна 1816. година уписана је као „година без лета“. Усеви широм света су пропали што је довело до глади, избијања епидемија и ратова.

Иако је праћење активности вулкана много напредовало од 1815. године, и даље не чинимо довољно тога да умањимо последице, посебно не у случају ерупције осмог степена.

Посебно треба узети у обзир да на Земљи живи осам пута више људи него што је живело 1800-их година, што значи да је вишеструко више живота у опасности од потенцијалне суперерупције. Осим тога, она би утицала на, иначе, проблематичну ситуацију са храном као и на регионални прекид трговачких ланаца, што би довело до додатних проблема и криза.