У Ираку из реке Тигар изронио град стар 3.400 година

Рушевине скривеног града, старог 3.400 година у Ираку, изрониле на површину када је брана пресушила. Све озбиљније климатске промене на нашој планети откривају и њене тајне које су скриване миленијумима. Како се воде и лед повлаче под утицајем глобалног загревања, појављују се трагови људских цивилизација које су давно нестале.

Током последњих неколико месеци Ирак је тешко погођен сушом. Резервоар Мосул се смањује јер се водом из њега заливају усеви током сушног периода.

Рушевине древног града, који је потопљен пре пар деценија, поново су на сувом. Пошто је брана настала 1980-их пре него што је насеље археолошки проучено и каталогизовано, његово поновно појављивање представља ретку прилику за научнике да га истраже.

Археолошко налазиште је названо Кемуне

Рушевине се састоје од палате и неколико других великих грађевина, које датирају из бронзаног доба, пре око 3.400 година. Научници сматрају да би рушевине могле да буду  древни град Закхику, центар царства Митани, који је напредовао на обалама реке Тигрис између 1550. и 1350. пре нове ере.

Ово није први пут да се град издигао из вода као изгубљена Атлантида. И 2018. године вода се такође довољно повукла да археолозима пружи могућност да открију и документују рушевине.

У децембру 2021. године, када је град поново почео да се појављује, археолози су били спремни за истраживање.

У јануару и фебруару ове године археолог Хасан Ахмед Касим из Археолошке организације Курдистана у Ираку, заједно са колегама истраживачима Иваном Пуљиз са Универзитета у Фрајбургу и Петером Пфалзнером са Универзитета у Тибингену у Немачкој, приступили су мапирању мистериозног града.

Поред палате, која је откривена 2018. године, истраживачи су пронашли и велико утврђење са зидом и кулама, индустријски комплекс и огромну, вишеспратну зграду за складиштење, а све датира из царства Митани.

„Огромна магацинска зграда је од посебног значаја јер су у њој морале бити смештене огромне количине робе, вероватно донете из целог региона", каже Пуљиз.

Зидови од цигле и блата, с обзиром на то да су били под водом више од 40 година, били су прилично очувани. Сматра се да је очувању допринео и земљотрес из 1350. године, који је сачувао неке зидове, јер је прашина пала преко мурала.

У граду су нађене керамичке тегле са преко 100 непечених глинених плоча исписаних клинастим писмом, које датирају из средњег Асирија, убрзо након земљотреса.

Тим се нада да би ови записи могли да садрже неке информације о томе ко је живео у граду, а можда чак и о самом земљотресу који је довео до његове пропасти.

„Близу је чуда да су клинасте плоче направљене од непечене глине преживеле толико деценија под водом", рекао је Фалцнер.

Брана је од тада поново напуњена, што је још једном потопило град, али су предузети кораци да се осигура и сачува за будућа ископавања, када се вода поново повуче. Рушевине су запечаћене пластичним покривачима који ће спречити ерозију и деградацију наредних година.

„Резултати ископавања показују да је локалитет био важан центар у царству Митани", рекао је археолог Хасан Ахмед Касим из Археолошке организације Курдистана у Ираку.