Читај ми!

Миомир Кораћ: Нисмо на маргини већ у темељима европске цивилизације, а наши људи су „лале са добро нађубреног простора“

Најбољим ученицима, наставницима и професорима, уручене су Доситејеве повеље за унапређење квалитета образовања. Један од добитника је др Миомир Кораћ, директор Археолошког института у Београду. Кораћ каже да је награђен захваљујући добрим професорима које је имао: Срејовићу, Васићу, Валтровићу…

Коментаришући добијање признања, професор Кораћ је рекао да се у том тренутку налазио међу најбољом децом: „А та најбоља деца ће после бити најбољи међу нама, и морам да признам да добијањем Доситејеве награде, ја сам имао професоре… професора Срејовића, професора Гарашанина, а они су имали своје учитеље – Милоја Васића који је открио чувену Винчу, Михајла Валтровића, у ширем контексту Јована Стерију Поповића, а он Захарија Орфелина, па све тамо до Доситеја… Видите колико је људи је уграђено оног момента када сте се родили!"

Када се добије признање као што је Доситејева повеља, додаје, то значи да „сте на правом путу који води напред”.

Говорећи о недавним дојавама о експлозивним направама у бројним институцијама широм Србије, проф. Кораћ је ситуацију упоредио са оном када археолог пронађе предмет, и када разматра питање – зашто је баш на том месту:

„Они нешто, ја не бих волео – наговештавају. Ја не бих волео да се то обистини, али просто, треба читати то и бити опрезан, и видети који су све начини да се то спречи. Наравно, уколико то можемо.”

„Наша деца су паметна, и ја, без обзира на то што често говоре – није добро образовање, верујте, ово су ретке државе као што је Србија где ћете видети да деци ликовно предаје неки афирмисани уметник рецимо у основној школи, или музичко неки сјајан композитор. Тешко да ћете то наћи на Западу да у основним школама и на таквим местима буду тако афирмисане личности. То је толико добра ствар! Они ће нешто уткати у ту децу. То се чине као дисциплине, онако споредне, али све то гради вашу личност. Ја сам сигуран да ће и то проћи", рекао је директор Археолошког института, коментаришући онлајн наставу у Србији.

Изложба пуна емоција 

Изложба Путеви римских царева по Србији за Ноћ музеја отворена је у галерији Куће Ђуре Јакшића у Крагујевцу.

„Кад смо направили ту изложбу у Крагујевцу која је била јако посећена, пуна емоција, поклоне сам добио… нешто сам узвратио, дао сам део себе. После те промоције, излагања, изашли смо, чини ми се мало бољи и они и ја, а цело предавање сам посветио својој учитељици, она је уткала у мене све то и без ње не бих постојао", додао је Кораћ. 

На тлу Србије рођено је 18 императора. Професор Кораћ наводи да „смо све ближе реализацији пројекта Путевима римских императора по Србији”.

„Министарство провреде и туризма дало нам је новац, урадили смо студију, радио је цео Институт скоро годину дана, направили смо све елементе за ту руту. Председник је обећао у свом експозеу у Палати федерације да ће се то реализовати до 2025. године и замашна је сума, између 17 и 20 милиона евра. Тако да сам ја оптимиста. Време ће показати, доћи ће то на своје", изјавио је професор.

Европска унија је за Рим – мало дете 

Кораћ је својевремено рекао да је „Рим толико организована држава на дуге стазе, да је данашња Европска унија за њу – мало дете”.

„Он пре свега има један велики простор – од Шкотске па до Ирака и Ирана и медитеранског дела Африке где сте заиста имали не само сјајну администрацију, него је то био чувени простор Pax Romana, где сте слободно могли да размењујете робу и идеје, јер то је њихова максима. Можда ми доживљавамо Рим кроз Калигулу и такве ствари, такве серије, то на двору се увек и свуда дешава, али ту постоје они који доносе стратешке одлуке. Хадријан из прве половине другог века каже – Можемо час посла да одемо до Индије, али нећемо, ми можемо да држимо овај простор који смо обележили и то траје наредних рецимо скоро 200 година. Видите”, истиче Кораћ, „то су далекосежне одлуке.”

Константин је рођен код нас у Нишу, подсећа професор, мада је питање да ли је прихватио хришћанство, можда крајем живота. „Они су сад надолазећа важна карика у развоју цивилизације и доносе одлуке и едикте који нас цивилизацијски вуку напред, па Јустинијан који је кодификовао Римско грађанско право. Видите колико смо ми у темељима европске цивилизације, нисмо ми на маргини, ми смо у темељима. Ми смо много дали. Чувени бедеми око Рима – направио их је Аурелијан који је такође овде рођен", истиче Кораћ.

„Хајде да од Винче направимо светски локалитет"

Рута Путевима римских императора требало би да буде дуга 600 километара и циљ је, између осталог, да значајно допринесе културном туризму.

„То неће само донети новац, значајан новац, донеће на стотине хиљада посетилаца. Највећим делом рута пролази дуж источне Србије која је прелепа и магична", додао је професор.

Каже да, када говоримо о Виминацијуму, о том налазишту много знају и странци „некада изненађујуће, можда, и мало више од нас".

Професор Кораћ се нада да ће Винча, као „прави бисер" постати светски локалитет:

„Није било професора двадесетих и тридесетих година из света који није дошао код Милоја Васића да види ту чувену Винчу. Па ако је то било пре сто година, хајде да се сетимо свега тога и направимо од Винче један светски локалитет и направићемо га. Многе институције су ту укључене".

Кораћ је поменуо и Водену капију Калемегдана: „Сви ти налази полако добијају своје место, све ћемо то да по повежемо све те бисере и на крају да направимо један низ тих тачака који ће радо сви волети из света да дођу да виде".

Везу успешних људи наших крајева са прошлошћу професор је упоредио са „лалама из добро нађубреног простора".

„Десет хиљада година овај простор се ђубри сјајним цивилизацијама, културом Лепенског вира, не треба да нас чуди... Милоје Васић, Никола Тесла, сви сјајни научници, то су све производи тих прошлих цивилизација које су биле овде", закључио је професор Кораћ.

четвртак, 25. април 2024.
7° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво