Сатурнова „Звезда смрти“ крије водени океан испод површине

Блага и чудна либрација (осцилација у његовој ротацији) коју су детектовали астрономи могла би да буде резултат океана испод површине.

Уколико је то заиста случај, Мимас ће се придружити сателитима попут Европе (Јупитеров сателит) и Енкелада (још један Сатурнов сателит) у категорији небеских тела са водним океаном.

„Зато што је површина Мимаса избомбардована и прекривена кратерима, мислили смо да је читав сателит велики комад леда“, каже геофизичар Алиса Роден са Института Саутвест.

Други сателити са океанима, попут Енкелада и Европе, показују другачије знакове геолошких активности.

„Изгледа да нас Мимасова површина вара и наша нова сазнања су проширила дефиницију потенцијално настањивих светова у нашем Соларном систему, али и даље“, објашњава Роденова.

На Земљи, већина живота зависи од сунчеве светлости, али има и неких места где организми живе у потпуном мраку. Једно од таквих места су дна океана, где се животиње скупљају око хидротермалних отвора који испуштају топлоту и храњиве материје из Земљине утробе.

На таквим местима, уместо фотосинтезе одиграва се хемосинтеза уз помоћ које се синтетише храна.

Чудно понашање

Геолошке активности дубоко унутар сателита са подземним океанима, попут Енкелада и Европе, до којих долази услед плимског напрезања и гравитационих интеракција са својим планетама (Сатурном и Јупитером), стварају довољно топлота да држе воду испод површине у течном стању.

Мимас, међутим, се чинило да не припада тој групи сателита, али су научници упркос том приметили помоћу сонде „Касини“ да је његова либрација слична као на другим сателитима са подземним океанима.

Према моделима које су спровели, Мимасова ледена кора је између 24 и 31 километар дебела, а испод ње се налази глобални океан. Пошто је пречник Мимаса само 396 километара, његова ледена кора је пропорционално веома дебела. Примера ради, дебљина Енкеладове коре је између 5 и 35 километара, а његов пречник је 513 километара.