Кoсти најранијег хомосапијенсa старије него што се мислило

Остаци лобање и делови скелета најстаријег познатог представника врсте хомосапијенс пронађени су 1967. године у стени Кибиш, дуж реке Омо у Етиопији. Научници су раније њихову старост процењивали на око 195.000 година, да би недавно истраживање показало да су стари најмање 233.000 година.

Непосредно пре пандемије коронавируса, вулканолог Селин Видал и њене колеге са Универзитета у Кембриџу отишли су да додатно истраже подручје на коме су пронађени фосили. У средишту њихове пажње био је слој вулканског пепела који је прекривао седименте са остацима. Геохемијском анализом утврђено је да састав пепела одговара вулканском кратеру који се налази око 350 километара североисточно од места где су пронађени фосили. Огромна ерупција која се тамо десила избацила је вулкански пепео који је пао на Омо I, кажу истраживачи. Датирање стврднутог пепела у вулканском кратеру довело је до нове процене старости људских фосила, објавили су научници 12. јануара у часопису Нејчер.

„Свака ерупција има јединствен геохемијски састав, неку врсту отиска прста који можемо користити", објашњава Селин Видал, и додаје да на основу подударања са слојем пепела који покрива фосиле знају која је ерупција произвела тај пепео и старост саме ерупције.

Новоутврђена старост – од око 233.000 година – одговара недавним открићима фосила који указују да је хомосапијенс еволуирао широм Африке, почевши пре отприлике 300.000 година.
Даљи рад испитаће да ли су слојеви пепела који се налазе испод фосилног седимента резултат ранијих вулканских експлозија.