Кинески научници граде „вештачки Месец“ како би на Земљи проучавали ниску гравитацију

Кина је изградила истраживачки објекат за вештачки Месец који симулира окружења ниске гравитације, што ће јој помоћи да даље истражује Земљин сателит, преноси Индепендент.

Постројење, које ће званично бити пуштено у рад у наредним месецима, очигледно може да учини да гравитација „нестане“, а тај ефекат може „да траје колико год желите“, каже истраживач Ли Руилин, са Кинеског универзитета за рударство и технологију.

Сам вештачки Месец је смештен у вакуумској комори, а пречник му износи само 60 центиметара у поређењу са 3.474,8 километара стварног Месеца.

Пејзаж је састављен од камења и прашине попут оне на Месецу и подржан је магнетним пољем довољно јаким да на његовој површини мали објекти левитирају – као на пример кестен и жива жаба.

„За неке експерименте, као што је тест удара, потребно је само неколико секунди (у симулатору)“, објаснио је Ли за Саут Чајна морнинг пост. „Али, други, као што је тестирање ходања, могу да потрају и неколико дана“.

Објекат ће омогућити научницима да тестирају опрему у лунарном окружењу – и тако потенцијално успеју да избегну грешке које би могле скупо да коштају.

Мисија Кинеске свемирске агенције, „Чангје“, која је поставила ровер на другу страну Месеца и вратила узорке стена на Земљу, није успела да донесе онолико узорака колико је било планирано јер је бушилица наишла на неочекивани отпор.

Могуће је да би експерименти спроведени на мањим моделима могли да омогуће да се овакви пехови у будућности избегну.

Симулатор би такође могао да се користи за тестирање да ли ће три-де штампа моћи да се користи за изградњу објеката – укључујући и оне намењене за боравак људи – на површини Месеца.

Занимљиво је да је идеја за објекат потекла је од експеримента у којем је захваљујући симулираном магнетном пољу жаба левитирала. Овај необичан експеримент донео је физичару Ендрју Гејму „Иг Нобела“, награду која се додељује за најкомичнија и најбизарнија научна открића.

„Магнетна левитација свакако није исто што и антигравитација, али постоји низ ситуација у којима би опонашање микрогравитације помоћу магнетних поља могло бити од непроцењиве вредности за очекивање неочекиваног у свемирским истраживањима“, додао је Ли.

Кина настоји да преузме вођство у новој међународној свемирској трци са Сједињеним Државама. Осим програма за истраживање, такозване, тамне стране Месеца – названог по митској богињи Месеца – Чангје, Кина жели да пошаље астронауте на Месец до 2030. године и да успостави заједничку базу за истраживање Месеца са Русијом.

Кинеске свемирске власти саопштиле су прошлог месеца да би изградња истраживачке станице могла да почне већ 2027. године, због забринутости да ће на међународном нивоу бити донети прописи за будуће активности на Месецу, на којима посебно инсистирају Американци. Наса такође планира да пошаље астронауте назад на Месец до 2024. у оквиру свог програма „Артемис“.