Деца из осетљивих група значајно су унапредила дигиталне вештине уз програм „Школе за 21. век“

О резултатима и препорукама за даље унапређење наставног плана, активности за ученике и наставнике, као и окружења за учење, говорили су: Клер Сирс, руководитељица пројекта „Школе за 21. век" и заменица регионалног директора за регион шире Европе British Council-а, Маринела Шћепановић, сарадница за инклузивно образовање Одсека за људска и мањинска права у образовању при Министарству просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије и Тања Ранковић, руководитељица програма образовања у Уницефу за Србију.

Током три године регионалног програма „Школе за 21. век", који спроводи British Council, а финансира Влада Уједињеног Краљевства, скоро милион ученика узраста од 10 до 15 година широм Западног Балкана добило је прилику да унапреди вештине критичког мишљења, решавања проблема и програмирања, у чему им је помогло 18.000 наставника и 4.000 директора који су прошли обуку у оквиру пројекта.

Програм је обухватио све основне школе на Западном Балкану и тако умањио диспаритете између руралних и урбаних средина, подстичући децу из руралних средина да активније учествују у настави, развијају нове вештине и унапреде своје самопоуздање.

Са циљем побољшања дигиталне писмености и припреме ђака за занимања будућности, свим основним школама на територији Западног Балкана даровано је више од 100.000 микробит уређаја, џепних рачунара који омогућавају учење програмирања на забаван и иновативан начин. У више од две хиљаде школа обухваћених пројектом, основане су секције за програмирање на којима ученици смишљају креативне и иновативне пројекте користећи микробит уређаје. Чак половину ђака на тим секцијама чине девојчице.

Подстакнут позитивним повратним информацијама које указују на снажне ефекте програма на децу из осетљивих група, British Council је спровео истраживање о утицају програма широм Западног Балкана. Истраживање је показало да је програм „Школе за 21. век" допринео значајном унапређењу аналитичких вештина, критичког мишљења и вештина програмирања међу децом из осетљивих група, а нарочито међу девојчицама из породица ниског социо-економског положаја, које раније нису имале прилику да користе дигиталне технологије. Захваљујући програму, ученици су додатно подстакнути да се образују и похађају школе – посебно деца са озбиљним потешкоћама у учењу и деца из веома угрожених заједница, чија је мотивација претходно била умањена због осећаја искључености, несигурности и неравноправности. Деца су развила друштвену осетљивост и емпатију према својим другарима са инвалидитетом током извођења заједничких пројеката, што је такође утицало на њихово даље учешће у иницијативама за подршку ђацима из рањивих група. Услед стицања нових вештина и снажног осећаја напретка и успеха, деца су добила и већу жељу за учењем, као и веће самопоуздање.

Поред тога, наставници који су прошли обуке у оквиру програма истичу да је сама употреба микробит технологије у различитим наставним предметима унапредила учење и капацитете деце да примећују везе између различитих предмета. Нове наставне методе и интерактивније образовне технике, према речима наставника, допринеле су и томе да ђаци више учествују на часовима и умају проактивнији приступ учењу. Истакнута је и важност систематског укључења микробит уређаја у редовни наставни план, будући да рад са микробитом подржава групни рад, зближава ученике и наставнике и помаже наставницима да остваре наставне циљеве са свим ученицима на креативан и занимљив начин.

Још једна важна област коју је потребно додатно развијати подразумева већу вршњачку подршку у учењу, јер деца често остварују веће користи када раде са неким ко им је ближи узрастом и интересовањима. Такав начин учења има бројне предности: деца показују веће интересовање за рад и остварују боље резултате, смањују предрасуде према ученицима који имају проблем у учењу, уче да уважавају различитости и негују толеранцију и стичу самопоуздање и сигурност у раду. Поред унапређења информационо-комуникационе инфраструктуре у школама, као значајна ставка истиче се потреба да се обучи већи број наставника или да се у школама оснаже процедуре које наставнике подстичу да сарађују и размењују знања са колегама.

Ради боље примене нових техника, посебно код деце са потешкоћама у учењу, важно је да се програм обука прошири барем једним модулом, који ће се бавити применом ових техника у раду са децом из рањивих група, превазилажењем изазова у примени техника КМРП и укључивањем те деце у програмирање. Као веома важан закључак истакнута је и неопходност веће подршке девојчицама у повећању интересовања за стицање вештина и учешће у СТЕМ областима образовања. Резултати истраживања показују да је инклузивна одлика програма довела до значајних побољшања дигиталне писмености и унапређења аналитичких вештина и вештина програмирања код деце из рањивих група.