Антропоцен - нова геолошка ера у којој је човек највећа сила и узурпатор

Антропоцен је, према речима научника, назив за ново геолошко доба - кратки период у коме су људи својим деловањем изменили планету. Последице су огромне - масовно изумирање биолошких врста, угрожавање еколошке равнотеже и климатске промене.

„На првом месту је та концентрација угљен-диоксида у атмосфери, зато што смо ми за врло кратко време значајно повећали концентрацију.Тако да то није једино стање које можемо да забележимо, и пораст глобалне температуре, промена у расподели биљног и животињског света...  Вероватно ће то све бити видљиво у неким будућим геолошким записима", рекао је Владимир Ђурђевић, климатолог.

Свој отисак људи остављају у свим слојевима планете. Стручњаци кажу да нисмо довољно свесни тога колики и какав утицај имамо на околину, а резултати истраживања о томе како медији прате причу о антропоцену - су поражавајућа.

„Један је неутралан где се напросто само говори о томе какве су разлике између научника везано за тему антропоцена, други разлог говори да је антропоцен на известан начин прилика да људи захваљујући науци, техници - помогну да се проблеми које су направили реше, и трећи је онај који каже да уколико хоћемо да заштитимо планету, крајње је време да напустимо досадашњи начин живота", истакао је Владимир Вулетић, социолог.

Тема конкурса Микрогалерије, Центра за промоцију науке, била је „Поглед у антропоцен". Победнички рад „Дигитални антропоцен" указује на то колико су људи несвесни неконтролисаног коришћења дигиталних и технолошких уређаја.

„Један део те приче је лепа идеја каквом свету доприноси технологија. А други део тога који је често скривен од људи је тај да је цео тај део од којег долазе материјали и праве мобилни уређаји, како их одстрањујемо и какву штету имају на животну средину.И баш то могу да виде посетиоци. Морају сами својом енергијом, топлотом свог тела и заједно са другим људима да истражују и да открију какве су последице дигиталне технологије", рекао је Мато Лагатор, победник и аутор уметничког рада „Дигитални антропоцен".

„Јако нам је била важна научна утемељеност. Под тим мислимо да све оно што аутори поставки желе да представе мора да има упориште у актуелним научним истраживањима, тезама. Са друге стране била нам је важна игровност, а она се и везује за следећи критеријум а то је интерактивност", истакла је Мирјана Утвић из Центра за промоцију науке.

Појам антропоцен све више окупира ширу научну јавност. Сагласни су да без свеобухватног приступа не можемо разумети нову геолошку еру, у којој је човек постао највећа еколошка сила, али и највећа еколошка опасност на свету.