Какав је утицај дугог спавања на мозак

Студија је обухватила сто одраслих испитаника, просечне старости 75 година, чије су когнитивне способности, односно способност размишљања, биле под медицинским надзором у просеку 4,5 године. Осамдесет осам ових особа није имало когнитивна оштећења или дефиците. Код једанаест испитаника је идентификовано веома благо оштећење, а за једног је процењено да има благо оштећење.

Златна средина дужине сна

Испитаници су у оквиру студије урадили неколико тестова који утврђују пад когнитивних способности. Збир тестова дао је когнитивни резултат – што је резултат већи, то је боље. Додатно, су још четири до шест ноћи носили електроенцефалограф (ЕЕГ) како би им измерили мождану активност током сна.

Когнитивни резултати су опали код оних који су спавали мање од четири и по сата или више од шест и по сати на дан. Али резултати су остали исти за оне између.

„Наша студија сугерише да постоји средњи распон или златна средина укупног времена спавања којом се остварују најбоље когнитивне способности”, тврди главни аутор истраживања др Брендан Луси, директор Центра за медицину спавања Универзитета Вашингтон.

„Кратак и дуг сан повезани су са најгорим когнитивним резултатима, можда због недовољног или лошег сна.”

Грег Елдер који истражује поремећаје сна на Универзитету Нортамбрија у Њу Каслу, у Великој Британији, био је изненађен открићем да је преко шест и по сати спавања доведено у везу са падом когнитивних способности. „То је мало сна када се узме у обзир да се старијим особама препоручује да спавају између седам и осам сати дневно".

Елдер је уједно приметио да истраживање није узело у обзир друге информације о испитаним особама, укључујући њихово опште здравствено или економско стање.

И квалитет и квантитет

Претходне студије довеле су у везу мањак сна са падом когнитивних способности. Мала студија из 2018. године открила је да је губитак само једне ноћи сна изазвао повећање производње бета-амилоид протеина. Бета-амилоид је метаболички депозит који се може наћи између можданих ћелија. Одавно је повезан са можданим поремећајима, као што је Алцхајмерова болест.

Америчка Национална фондација за сан саветује да је здравим одраслим особама потребно између седам и девет сати сна. Бебама, малој деци и тинејџерима потребно је још више сна да би расли и развијали се. А и особе старије од 65 година треба да спавају седам до осам сати ноћу, каже Фондација.

Питање на које студија Универзитета Вашингтон није дала одговор јесте да ли би повећање броја сати код особа које мало спавају побољшало њихове когнитивне способности.
Др Луси истиче да је потреба за сном индивидуална. Ако се особа осећа одморно, нема потребе да мења своје навике у спавању. А оне који не спавају добро охрабрује да се највећи број поремећаја сна може лечити.

„Међутим, кључан је квалитет сна, а не само његова дужина", закључује др Дејвид Холцман, један од аутора студије.