Грађевине на Марсу и Месецу ћемо градити од астронаутске крви, зноја и суза

Комбинација ових биокомпозитних материјала је чак јача од уобичајеног бетона, а била би погодна за прављење грађевина на другим световима – уколико би астронаути прихватили да буду донори.

Ово показује да грађевински материјал може да се пронађе на местима где никада не бисте помислили да се налази.

То и није нова идеја - животињска крв коришћена је да веже малтер у средњем веку, али то решење није реално у сценарију свемирских колонија. Међутим, може да помогне у решавању огромног проблема оснивања колонија.

„Научници покушавају да развију одрживу технологију за производњу материјала попут бетона на површини Марса, али никада нисмо престали да размишљамо да је одговор на то у нама самима“, каже инжењер материјала Алед Робертс са Универзитета у Манчестеру.

Ношење материјала са Земље је равно немогућем, јер би за ту намену морала да се превезе огромна количина.

Ранији експерименти показали су да реголит (растресити слој хетерогеног материјала који прекрива чврсту стену) са Марса и Месеца може да се користи као грађевински материјал, али је потребно нешто да га веже.

Прошле године међународни тим научника открио је да уреа у људском урину помаже у пластификацији бетона, чини га мање крхким, флексибилнијим, самим тим и издржљивијим на механички стрес.

Робертс и његов тим отишли су корак даље и добили „астрокрит“, користећи протеин албумин, који може да се нађе у крвној плазми.

Помешавши га са реголитом и другим једињењима произвели су материјал који је снаге 25 мегапаскала – уобичајени бетон је између 20 и 32 мегапаскала.

Додавањем урее допринели су да снага новог материјала буде 39,7 мегапаскала.