Рељеф нагог коњаника пронађен у тврђави Виндоланда – могућа представа римског божанства

Приликом ископавања поплочаног пода у згради из 4. века која се налази у склопу тврђаве, на само неколико центиметара испод горњег слоја тла, пронађен је исклесани рељеф.

Сада стручњаци покушавају да утврде шта та скулптура, прва такве врсте пронађена у тврђави - представља. На панелу ширине 15 центиметара и дужине 30 цм нема натписа нити препознатљивих ознака, тако да се тим ослања на атрибуте статуе како би открио њено значење.

Атрибути откривају идентитет представе

„Обнаженост човека указује да је вероватно у питању бог, а не пуки коњаник. Уједно, у левој руци носи копље - а то је уобичајени атрибут бога рата Марса", изјавила је Марта Алберти, једна од археолога који надгледају ископавања у Виндоланди.

„Кад му погледате главу, два готово кружна облика могу се идентификовати као крила, што је типична карактеристика Меркура, бога путовања. Коњи и магарци су се такође често повезивали са Меркуром као заштитником путника."

Чињеница да су истраживачи открили артефакт у близини касарне из 4. века подупире претпоставку да је на рељефу представљен Марс или Меркур. Могуће је да су војници који су живели у тврђави створили своју представу богова или чак засебно божанство са карактеристикама та два изворна бога, истиче Албертијева.

Нагост као одлика и победника и поражених

Иако је тај камени рељеф јединствен међу артефактима откривеним у Виндоланди, нагост је у грчкој уметности чест мотив, који је инспирисао римске занатлије. Као што је историчар Џефри М. Хурвит истакао: „Нагост карактерише фигуре које отеловљују надљудску величину, снагу и моћ".

Ратници и хероји су често, мада не увек, приказивани наги, што је био доказ њихове физичке надмоћи. Супротно томе, нагост је на класичним представама поражених мушкараца или оних који умиру коришћена да би се истакла њихова слабост.

Упориште током изградње Хадријановог зида

Загонетна статуа коњаника једно је од бројних значајних археолошких открића из Виндоланде. Логор се налази километар и по јужно од Хадријановог зида дугог 117 километара, који је око 122. године почео да се гради како би се обележила северна граница Римског царства, а римска провинција Британија одбранила од упада варварских племена из Шкотске.

Виндоланда је установљена као стална предстража крајем осамдесетих година. Била је кључно упориште током изградње Хадријановог зида и обезбеђивала је римским властима раднике и залихе хране.

Римски војници су с прекидима насељавали тврђаву до 370. године, када су је напустили у оквиру повлачења Римског царства из Британије. Локалитет је познат по дрвеним плочама, од којих њих неколико садржи белешке Римљана који су живели у тврђави. Истраживачи су такође открили сандале, чешљеве, текстил, мачеве, врхове стрела, керамику, бронзане статуе, играчку миша направљену од коже и боксерске рукавице.

Новооткривени рељеф коњаника „може представљати нешто што не само да никада раније нисмо видели већ што можда никада више нећемо пронаћи", закључила је Марта Алберти.