Увек она која гради - жена у римском периоду

У циклусу трибина „Вечери на Косанчићу", директор Археолошког института у Београду и руководилац пројекта Виминацијум, др Миомир Кораћ отрива детаље живота у римском војном логору на Дунаву.

Из угла историје уметности, антропологије и археологије разговор је осветлио истраживања материјалне и духовне културе Виминацијума, као и живот у римском граду и легијском војном логору на Дунаву, а посебна тема "Вечери на Косанчићу" су биле жене у римско доба и њихова улога у друштву.

"Увек она која гради. Многи римски императори су иза себе имали жену која је итекако утицала на многе ствари. Ако не жену, онда мајку - пример Константина је тако очит", рекао је др Миомир Кораћ, директор Археолошког института САНУ.

"Углавном су теме којима су се истраживачи бавили биле фокусиране на мушки домен, дакле то су војна освајања, политика, архитектура, док се о половини античке популације знало јако мало", напоменуо је археолог др Илија Данковић.

Крајем прошле године је објављена монографија „Виминацијум град и легијски војни логор" на енглеском језику, намењена стручњацима и институцијама широм света, а значај овог архелошког локалитета ће, по мишљењу професора Миомира Кораћа, расти из деценије у деценију.

"Не по зидинама које ћемо овде наћи, а наћи ћемо их сигурно. Већ по информацијама које ће дати, јер овде је скупљен један тим од 25 истраживача, 16 доктора наука и 9 доктораната, који све што не знају стављају у депо, па ће они који дођу иза нас то да разреше и да нам пронесу славу",истакао је Миомир Кораћ, директор Археолошког института САНУ. 

Виминацијум издваја и чињеница да се, као већина локалитета из римског периода, не налази испод савременог града. Последња у низу открића су брод из времена процвата Виминацијума и неоубичајени оловни саркофази.