Научници пре пола века предвидели већину ствари која нас је данас задесила

У поменутој студији, објављеној у веома популарној књизи Границе раста (The Limits to Growth) 1972. године, тим научника са МИТ-а тврдио је да ће индустријска цивилизација нужно пропасти уколико корпорације и владе наставе да инсистирају на сталном економском расту, без обзира на цену, преноси портал Сајенс алерт писање Вајса (Vice).

Истраживачи су тада пројектовали 12 могућих сценарија за будућност, од којих је већина предвиђала тачку у којој ће природни ресурси постати толико оскудни да ће даљи економски раст постати немогућ, а лично благостање почети стргмоглаво да се урушава.

Најзлогласнији сценарио из овог извештаја – сценарио Уобичајеног пословања (Business as Usual BAU) предвиђао је да ће светски економски раст достићи свој врхунац око 2040-их, а затим нагло почети да опада, заједно са светском популацијом, количинама хране и природним ресурсима.

Овај неизбежни колапс не би био крај људске врсте, већ друштвена прекретница због које би животни стандард деценијама нагло опадао широм света.

Какви су нам изгледи за будућност из данашње прерспективе

Економисткиња Гаја Херингтон, којој је специјалност динамичка анализа система, одлучила је то да истражи.

Проширила је своје истраживање које је започела још током студија на Универзитету Харвард 2019. године и објавила га у часопису Journal of Industrial Ecology крајем прошле године.

Херингтонова је установила да се тренутно стање наше цивилизације, мерено кроз десет различитих параметара –као што је број становника, стопа фертилитета, ниво загађења, производња хране и индустријска производња – скоро у потпуности поклапа са два предложена сценарија из 1972. године.

Пре свега са поменутим Business as Usual и Свеобухватном технологијом (Comprehensive Technology – CT) по којој технолошки напредак помаже у смањењу загађења и повећању залиха хране, чак и када природни ресурси понестају.

Иако овај други сценарио предвиђа мањи шок за светско становништво и лично благостање, недостатак природних ресурса и даље води ка тачки у којој економски раст нагло опада – другим речима, до изненадног краха индустријског друштва.

„Оба сценарија предвиђају заустављање раста за отприлике једну деценију“, пише Херингтонова у својој студији. „Оба сценарија тако указују да наставак пословања као и обично, односно континуирани раст, није могућ.“

Није све изгубљено

Добра вест је да није касно да се избегну оба ова сценарија и да се друштво усмери на прави, алтернативни пут – сценарио Стабилизованог света (Stabilized World SW).

Овај пут започиње слично као и руте БАУ и ЦТ – пораст становништва, загађење и економски раст, док природни ресурси опадају. Разлика наступа када човечанство одлучи да намерно ограничи економски раст, пре него што га на то присили недостатак средстава.

„Сценарио Стабилизованог света претпоставља да се, поред технолошких решења, мењају и глобални друштвени приоритети“, напомиње Геја Херингтон. „Промена система вредности и политике, између осталог, води ка ограничавању величине породице, могућности контроле рађања, ка намерном ограничавању индустријске производње и давању приоритета здравственим и образовним услугама“, додаје економисткиња.

На графикону сценарија Стабилизованог света индустријски раст и светско становништво почињу да се изравнавају убрзо пошто дође до промена вредносног система. Доступност хране и даље расте како би се задовољиле потребе светске популације; загађење опада и готово нестаје; а исцрпљивање природних ресурса, такође, почиње да се изравнава. Колапс људске цивилизације се у потпуности избегава.

Овај сценарио може звучати као обична маштарија – посебно када се нивои угљендиоксида у атмосфери вину до рекордних нивоа, али студија предвиђа да је још увек могућа намерна промена курса.

Херингтонова у изјави за Вајс наводи да брзи развој и примена вакцина током пандемије ковида 19 сведоче о људској довитљивости у глобалним кризама.

Потпуно је могуће, сматра она, да људи слично одговоре на текућу климатску кризу – уколико као друштво свесно направимо тај избор.

„Још није касно да човечанство намерно промени курс како би променило своју будућност. Човечанство може или да одабере да само постави границу или да у неком тренутку достигне наметнуту границу, када ће пад људског благостања постати неизбежан“, закључује Геја Херингтон у својој студији.