Како се родило 168 мишева зачетих спермом из свемира

Научници су успели да из дехидриране смрзнуте сперме мишева створе њихово потомство.

Истраживање је усмерено на испитивање могућности размножавања ван Земље, у складу са будућим очекивањима код људи који директно истражују космос.

Сперматозоидима који су чувани на Међународној свемирској станици пет година и десет месеци успешно су оплођене јајне ћелије женки мишева. 

Женке миша оплођене одмрзнутим и рехидрираним сперматозпоидима окотиле су 168 младунаца.

Ћелије сперме биле су изложене зрачењу 170 пута већем од зрачења којем је изложена сперма која се чува на Земљи за сврхе поређења, у свемирском центру Цукуба из Јапанске агенције за ваздухопловство.

Виши нивои зрачења у свемиру умањују се Земљином атмосфером.

Развојни биолог са Универзитета Јаманаши Терухико Вакајама, који је помогао у вођењу студије, чији су налази објављени у часопису Science Advances рекао је да свемирско зрачење није оштетило ДНК сперме нити смањило способност њене оплодње у поређењу са спермом која се чува на Земљи. 

„Младунци мишева били су једнако здрави као и они рођени употребом сперме која се чува у одговарајућим условима на Земљи, нормалног изгледа и без деформитета и сметњи у функционисању гена", додао је Вакајама. 

Њихово потомство, па чак и потомство друге генерације – такође су били здрави, рекао је Вакајама.

Научници траже веће разумевање тога како услови у свемиру утичу на репродукцију.

Постоји забринутост да би већи ниво зрачења могао да подстакне штетне мутације и да услови смањене или нулте гравитације могу ометати развој ембриона.

Претходна истраживања у орбити укључивала су животиње као што су воћне муве и рибе.

Студија је тада испитивала ефекат зрачења на мушку репродуктивну ћелију или полне ћелије, али не и питање гравитације. 

Репродуктивни материјал може се чувати до 200 година 

Нова студија је прва која је укључивала репродуктивне ћелије сисара.

Ово питање може бити важно ако човечанство у будућности успостави колоније изван света – можда на Месецу или Марсу или у великим свемирским станицама.

Вакајама је рекао да подаци о смрзнутој сперми миша сугеришу да би се та метода и знање могли применити и на хуману репродукцију у свемиру уколико се реализују дуге мисије.

Сперма која је коришћена у експерименту послата је на Међународну свемирску станицу 2013. године у посебним капсулама, затим је ускладиштена у замрзивачу на броду свемирске станице и враћена на Земљу 2019. године.

Истраживачи су проценили да би се на тај начин сперма могла чувати и 200 година.

„Транспорт замрзнутих дехидрираних репродуктивних ћелија великог броја јединки био би лакши него транспорт самих животиња, што би омогућило да у будућим свемирским колонијама животиње буду доступније”, навели су истраживачи.