Резултати на тестовима интелигенције су све бољи, али да ли смо стварно све паметнији

Да ли смо све паметнији је питање о коме размишљају многи научници, посебно с обзиром на то да се током 20. века просечан резултат на тестовима интелигенције широм света знатно повећао, посебно на западу.

Овај пораст коефицијента интелигенције (IQ) износио је око три поена по деценији – што би практично значило да живимо са више генијалаца на планети неко икада раније. 

Овај пораст коефицијента интелигенције и тенденција раста у науци је познат као „Флинов ефекат“ (назнав по америчком професору Џејмсу Флину). Томе су допринели боља здравствена нега, боља исхрана, доступност образовања и услови рада, као и развијена технологија.

Историјски гледано, у 19. веку, на пример, индустријализација је произвела велике, пренасељене градове у којима су услови живота били ужасни, а смртност огромна. Али побољшање услова становања, здравља и бриге од деци, заједно са све доступнијим образовањем и постепеним усавршавањем од крајње једноставних физичких послова до интелектуално захтевнијих, довели су до тога да људи живе све дуже и здравије.

Истраживања чак сугеришу да постоји нешто као „градијент морталитета коефицијента интелигенције“, то јест да паметнији људи често живе дуже.

Чак и истраживања у земљама које нису завршиле са постиндустријским развојем потврђују хипотезу да су приступ образовању, услови становања и квалитет исхране главни фактори који су довели до раста коефицијента интелигенције у популацији.

На пример, истраживање спроведено у подсахарској Африци открило је да тамо још увек није дошло до појаве такозваног Флиновог ефекта јер бољи услови живота још увек нису доступни свима.

Међутим, ово ипак није целовита слика стања јер је током последњих 30 година било извештаја да је дошло до смањења постигнућа на тестовима интелигенције у неким земљама. Зато се научници питају, да ли смо стварно достигли врхунац интелигнције, пре свега на западау?

Да ли смо све паметнији?

Коефицијент интелигенције, односно тестови интелигенције мере нашу способност логичког мишљења и брзину употребе нових информација и логике. Тестови процењују краткорочно и дугорочно памћење кроз загонетке и тестирају способност особе да се присети информација.

Иако се резултати на тестовима интелигенције већ неко време све бољи, истраживања говоре да може доћи до „обрнутог Флиновог ефекта“, односно да ће се овај тренд раста у будућности успоравати.

Истраживање спроведено у Норвешкој, на пример, открило је да су мушкарци рођени пре 1975. године показали очекивани позитивни „Флинов ефекат“ од три поена за сваку наредну деценију.

Али код оних рођених после 1975. године уочен је стални пад коефицијента интелигенције, што је на крају довело до седам поена разлике између генерација – пошто је утврђен тренд пада од 0,2 поена годишње.

И друге студије спроведене између 2005. и 2013. године у Великој Британији, Шведској и Француској такође су показале сличне резултате.

Те резултате је тешко објаснити, али се претпоставља да су вероватно повезани са начином на који деца уче у школама.

Посматрани период је време у коме су се догодили велики помаци у погледу читања озбиљне литературе и учења напамет – технике меморисања засноване на понављању – на методе научног приступа решавању проблема који се сада користи у настави на западу.

Ове наставне методе „усредсређене на ученике“ сада се комбинују са усвајањем социјалних вештина и тимским радом, заједно са подстицањем ученика да развијају емоционалну интелигенцију.

Укупни утицај овог приступа може да подстакне на ефикаснији рад, али мање наглашава појединачне вештине које се мере тестовима интелигенције. У том смислу, изгледа да нам постојећи тестови интелигенције више нису меродавни.

Неки научници претпостављају и да су и ниски прехрамбени стандарди утицали на овај пад. Хранимо се више, али погрешним намирницама.

Миграције из сиромашних делова планете заједно са трендом да што неко има виши ниво интелигенције то има мање деце, су такође разматрани као један од могућих узрока овог пада.

Да ли су тестови интелигенције пристрасни и неправедни

Већ пола века траје дебата и поставља се питање да ли су тестови интелигенције какви данас постоје пристрасни, неправедни и непримерени. Ова дискусија је утицала и на то да се овакве врсте тестова све ређе користе приликом селекције код уписа у школе или запошљавања.

Тако да је вероватно и све мања употреба ових тестова, заједно са начином образовања довела до слабијих резултата на тестовима.

Дакле, да ли су људи све паметнији – тешко је рећи. Али оно што је сигурно је да лошија постигнућа на тестовима интелигенције не значе да су људи данас мање интелигентни, већ да постижу лошије резултате на постојећим тестовима.

Такође је важно размислити о томе шта тестови интелигенције заправо мере – а шта не – као шта је то што подразумевамо под интелигенцијом. На пример, тестови интелигенције нису добри у мерењу ствари попут особина личности, креативности или емоционалне и социјалне интелигенције – или чак нечега што се може назвати мудрост.

То су атрибути којима се многи од нас могу похвалити незвисно од висине коефицијента интелигенције измереног на тесту.