Дијагнозу депресије сада је могуће поставити анализом крви

Иако је депресија препозната вековима и погађа стотине милиона људи широм света, традиционална дијагноза се и даље заснива на клиничкој процени лекара, психолога и психијатара.

Анализе крви које се данас врше могу само додатно да поткрепе лекарску процену како би се установило да ли су симптоми депресије повезани са другим болестима, али се не користе у клиничкој пракси за објективну и независну дијагнозу самог стања. Ново истраживање којим је руководио професор Александар Б. Николеску са Универзитета у Индијани, сугерише да би тестови које су они установили могли бити веома корисни у будућности.

У новој студији, истраживачи су идентификовали 26 биомаркера – мерљивих и природних индикатора – у крви пацијената који су повезани са одређеним поремећајима расположења који се појављују код пацијената који болују од депресије, биполарног поремећаја и параноје.

„Ови биомаркери у крви могу постати веома важни алати у дијагнози поремећаја које пацијенти субјективно пријављују или слободне процене здравственог радника које нису увек поуздане“, сматра психијатар и неуронаучник Александар Б. Николеску.

„Ови тестови крви могу отворити врата за прецизно утврђивање адекватне медикаментозне терапије прилагођене сваком пацијенту, као и објективно праћење како реагује на лечење“, додаје професор.

Николеску је више година посветио развијању сличних тестова за анализу биомаркера из крви који би могли да помогну у предвиђању суицидалних намера код пацијената, дијагнозе нивоа бола и утврђивање постојања синдрома посттрауматског стреса.

У новој студији која је трајала четири године, истраживачи су радили са стотинама пацијената у Медицинском центру у Индијанаполису, спроводећи серију тестова за идентификацију и потврду биомаркера у крви који би могли бити повезани са поремећајима расположења.

Упоређујући узорке са базом података прикупљених из више од 1.600 студија из области хумане генетике, експресије гена и протеина, тим је успео да идентификује серију биомаркера повезаних са поремећајима расположења коју је свео на 26 најзначајнијих.

У завршном тесту, истраживачи су испитали још једну групу психијатријских пацијената како би утврдили да ли ових 26 идентификованих биомаркера може да укаже на расположење, депресију и манију, као и да предвиде будуће исходе.

Након што су обављене све провере, истраживачи су навели да је потврђена значајна веза 12 биомаркера са депресијом, од којих је шест повезано и са биполарним поремећајима и два која могу указати на манију.

Према истраживачима, њихов приступ прецизној медицини не само да може помоћи у утврђивању депресије и других поремећаја расположења код пацијената, већ може да помогне и у биоинформативном циљању одређених лекова који би могли најбоље да лече ова стања.