Амазонска прашума настала после удара астероида који је уништио диносаурусе

Пре него што је астероид погодио полуострво Јукатан у данашњем Мексику, кишне шуме на подручју Јужне Америке су се састојале од знатно дугачијих биљних врста и нису биле богате разним цветницама као што је то случај данас.

„Када бисте видели те шуме дан пре удара астероида, оне би имале отворене крошње са пуно папрати, четинара и диносауруса. Шума какву данас имамо производ је једног догађаја од пре 66 милиона година“, тврди палеоботаничар, Карлос Јарамило из Истраживачког центра за тропске студије Иститута „Смитсонијан“, пише портал Њу сајентист.

Јарамило и његове колеге су анализирали преко десет хиљада узорака фосилизираног полена и лишћа пронађеног на северу Јужне Америке који датирају или из периода креде, непосредно пре удара астероида, или непосредно после удара, из епохе палеоцена.

Открили су да се разноврсност биљног света смањила за 45 одсто после удара и да јој је требало, око шест милиона година да се опорави. Остаци угриза инсеката који су остали на фосилизираним листовима показују да је после удара астероида дошло и до смањења биодиверзитета и у овој најмногобројнијој класи животиња.

Кишне шуме Јужне Америке промениле су се значајно после ове катастрофе. Већина четинара и папрти је нестала, а појавиле су се цветнице, то јест скривеносеменице. Шуме је убрзо прекрила густа крошња која је пропуштала само мали део светлости до тла.

Јаромило и његове колеге сматрају да постоји више разлога због којих је удар астероида изазвао овако велике промене. Најпре, удар је вероватно усмртио већину великих диносауруса биљоједа који су се хранили биљкама на ободима шума.

Поред тога, пепео који је после удара прекрио небо, вероватно је касније деловао као нека врста ђубрива које је створило тло богато хранљивим материјама које су погодовале брзорастућим скривеносеменицама.

„Мислимо да је добро како су ствари испале на крају, јер волимо ову невероватну разноврсну, структурно веома сложену шуму. Ипак, сада гледамо њено масовно изумирање које проузрокује човек, што ће опет потпуно пореметити читаве екосистеме“, упозорава палеоботничарка и палеонтоеколог Бони Џекобс са Универзитета у Тексасу.

Разумевање како је овај главни догађај обликовао прашуме научницима помаже да сагледају како ова жаришта биодиверзитета данас реагују на крчење шума и колико ће времена бити потребно да се опораве.

„На неким местима која смо проучавали, могли смо да видимо како пред нашим очима, у једном дану, нестају ове шуме које постоје 66 милиона година“, каже Јаромило. „Из ове студије знамо да је потребно много времена да се оне обнове. Не можете да сечете шуму и мислите:'Ма, сутра ћу посадити још дрвећа'“, упозорава научник.