Окамењено дрво старо 20 милиона година откривено на острву Лезбос

Окамењена шума на острву Лезбос настала је пре 20 милиона година приликом ерупције вулкана на северу острва која је цело подручје прекрила лавом и пепелом. Ово подручје које се простире на површини од око 15.000 хектара познато је по живописним и разнобојним фосилизованим стаблима дрвећа.

Професор Николас Зурос, геолог са Универзитета Егеј, у изјави за Си-Ен-Ен, наглашава да у својој дугогодишњој каријери никада до сада није наишао на овакво откриће.

„Током претходних година смо имали много значајних открића, али најновији су стварно изванредни", каже професор Зурос.

Стручњаци су током ископавања дуж ауто-пута Калони-Сигри открили огромно окамењено дрво, од 19,6 метара, заједно са гранама и кореновим системом.

„Ово је нешто што се не налази тако често током каријере“, напомиње Зурос. „Обично налазимо дебла без грана и корења. Ово је једини примерак који је откривен заједно са гранама и кореновим системом, а био је положен на слоју лишћа. Ово је јединствено откриће. Вршимо ископавања на овом подручју већ 25 година и никада нисмо пронашли такво дрво“, истиче професор.

У окамењеној шуми на Лезбосу пронађени су четинари, воће, секвоја, бор, палма, стабла цимета и храста.

„Пронађена стабла показују да се клима променила на подручју Лезбоса, јер је ово дрво, на пример, суптропско. Климатски услови били суптропски пре двадесет милиона година када је дрво уништено вулканским ерупцијама. Данас проучавањем флоре окамењене шуме можемо стећи увид о томе како су климатске промене утицале на екосистем“, додаје професор Зурос.

Такође, професор наводи да узорци пронађене вегетације показују да је половина врста које су некада успевале у овим подручјима изумрле.

„Нису успеле да преживе климатске промене“, каже Зурос. „Ово су важне информације које можемо користити како бисмо посетиоцима објаснили да климатске промене имају озбиљне последице на врсте које овде живе и на савремене екосистеме.“

Поред „необичног“ дрвета, геолози су открили више од 150 дебала на другом месту, око 200 километара даље од места где је откривено цело дрво.

„Нова открића професора Зуроса су запањујућа“, наглашава др Хронис Цедакис, професор физичке географије са Универзитетског колеџа у Лондону.

„Откриће дрвета са везаним гранама, кореном и лишћем изузетно је ретко. Ово ће пружити јединствен увид у један тренутак у времену који ће нам осветлити биодиверзитет тог доба. Генерално гледано, иако постоји неколико окамењених шума широм света, Сигри је изузетан јер се неколико стабала налази у свом првобитном стању, са нетакнутим кореновим системом. Ово пружа ретки увид у миоценску шуму у погледу њене величина и густине“, објашњава професор Цедакис.