Стар 17.300 година – цртеж кенгура откривен у пећини Аустралије

Цртеж кенгура у природној величини пронађен на стени у пећини у Аустралији стар је преко 17.000 година, што значи да би могао бити једна од најстаријих стенских слика на континенту. Стручњаци са Универзитета у Мелбурну раде на томе да потврде колико је старо неколико древних уметничких дела у регији Кимберли у западној Аустралији.

Археолози су израчунавали старост „натуралистичке" пећинске уметности у националном парку Ривер Дрисдејл, коју су сликали преци народа Балангара. Истраживачи су проучавали и уметничко дело и већ фосилизована гнезда од блата која су изградиле марљиве осе пре свих тих година.

Староседеоци су знали за ове слике, али нико није знао колико су старе.

Јан Ваина, традиционални власник и човек Квинија, рекао је да посетиоци и мештани желе да чују колико су старе слике. „Сва племена желе да знају колико су старе наше слике? И туристи увек питају, али многи Абориџини нису имали појма. Оно што смо сада урадили са научницима отворило је врата да то сазнамо", истакао је власник имања.

„Слика кенгура простире се преко камена и дугачка је око два метра, што је отприлике и висина кенгура. Пронађена слика у Кимберлију има стилске карактеристике које указују на почетке пећинске уметности, налик тој врсти уметности у Европи и Азији", навели су истраживачи.

Овако старе слике животиња обично су урађене у природној величини и представљају анатомију на сличан начин, а обриси су оивичени линијама и контурама. Да би се ова врста уметности датирала, научници користе методе радиоактивног угљеника које прате различите верзије изотопа угљеника на објекту.

"На локалитетима, попут пећине Крувет у Француској, древни цртежи урезани су у угљеник и скривени дубоко у пећинама, а у њима су сачувани органски материјали, који омогућавају испитивање старости угљениковим методама. Поменута пећина у Француској, стара је између 34.000 и 29.000 година", истакли су аутори студије.

„Слике за које се сматра да су најстарије у Аустралији, обично су изложене атмосферилијама у пећинама од камена и песка. Таква открића веома су ретка, а користили смо оксид гвожђа" истакао је водећи аутор студије Демијан Финч са Универзитета у Мелбурну.

Петер Вет, археолог са Универзитета у Западној Аустралији, који је био учесник у пројекту проналажења уметничких дела на стенама у Аустралији, истакао је да ти пигменти, и ознаке у пешчарима, датирају од пре 12.000 година. Чињеница да је ова пећинска уметност у Кимберлију заиста одузима дах.

Склоништа од стена нису користили само људи током миленијума. Прохладна, заштићена подручја била су идеални расадници оса. Камени зидови и плафони могли су бити начичкани стотинама или хиљадама осињих гнезда од блата.

Како је време одмицало, неке издржљиве мале махуне блата су се фосилизовале. Понекад су биле и префарбане. Осе су градиле свежа гнезда на уметничким делима, која су се фосилизовала на врху боје.

„Ако можете да израчунате старост гнезда од блата која леже изнад и испод слике, можете скоро тачно да израчунате старосни распон за то уметничко дело", истакао је докторанд Демијан Финч са Универзитета у Мелбурну.

Да би открили да ли гнезда оса од муља садрже угљеник за датирање методом радиоактивног угљеника, Финч и његова екипа посетили су Кимберли у влажној сезони, где су гледали осе како сакупљају куглице блата, носе их у склониште и марљиво пакују на површину камена у гнездо. Угљеник је заиста присутан у блату, у полену и другим комадићима биљака, али већина је садржана у малим комадићима угља.