Два најсигурнија начина да поправите своје памћење

Готово за скоро све у животу се ослањамо на краткорочну, то јест, радну меморију, али наше памћење није толико поуздано колико бисмо желели да верујемо. Веома је ограничено и временом се погоршава, пише портал Медијум.

Истраживања показују да ћете само у року од једног сата, уколико ништа не радите са новопримљеним или наученим информацијама, заборавити око 50 одсто тог новог знања. После 24 сата, ова количина се повећава на 70 одсто, а кад прође недељу дана, а да се те информације не користе, могло би да се изгуби и до 90 одсто.

Људско заборављање следи одређени образац

Али понекад наш мозак и намерно заборавља. Навикао је да разврства оно што је важно и да игнорише остало. Можда звучи контрадикторно, али заборав је веома важан за активно функционисање мозга и памћења.

Заборављања је део здравог функционисања меморије. Истраживања говоре да заборављање има позитивну улогу у функционисању мозга. Оно заправо може повећати дугорочно памћење, проналажење информација и успешност.

Крајем 19. века, психолог Херман Ебингхаус се први систематски бавио анализом памћења.

Његова крива заборава, која објашњава пад задржавања информација током времена, допринела је пољу науке о памћењу и откривању како мозак складишти информације.

Такође, сећање се временом спонтано и мења. Вероватно вам је познат феномен да нешто научите и заборавите на то после неколико сати иако сте му посветили квалитетно време.

„Без заборављања уопште не бисмо имали памћење“, каже Оливер Харт, који проучава памћење и заборављање на Универзитету „Мек Гил“ у Монтреалу. „Заборављање служи као филтер. Филтрира ствари које мозак сматра неважним“, додаје Харт.

Информације се временом губе када се не трудите да их задржите

Добра вест је да ипак постоји начин да промените овај облик криве заборављања. Можете је зауставити како бисте задржали што више онога што сте научили.

Према истраживању обављеном на Универзитету Ватерло које је проучавало процес заборављања, аутори тврде да када се намерно сетите нечега што сте научили или видели не тако давно, свом мозгу шаљете веома важан сигнал да је потребно да задржи те информације.

„Кад се понови иста ствар, ваш мозак каже: 'Ма, ево га опет, боље да то задржим‘. Када сте више пута изложени истим информацијама, потребно је све мање времена да бисте активирали информације у својој дугорочној меморији и постаје вам лакше да их преузмете када вам затребају“, објашњавају истраживачи.

Понављање онога што желите да задржите неколико пута требало би да вам пружи добар почетак за исправљање криве заборава. Када се неколико пута на кратко вратите истом материјалу, подаци које задржите ојачавају се, уместо да брзо нестану.

Ефекат размака

На пример, када прочитате књигу и заиста уживате у њој, уместо да је одложите, поново је прочитајте после месец дана, па поново након три месеца, па поново након шест месеци, па опет након годину дана.

Размакнуто понављање користи ефекат размака, меморијски феномен који описује како наш мозак боље учи када распоредимо информације.

„Информације које су временски распоређене памте се боље од исте количине информација сервираних заједно“, пишу истраживачи који су спровели студију о неурогенези и ефекту размака.

Учење нечег новог истискује старе информације, уколико им не дате довољно времена да се нова неуронска веза учврсти.

Свакодневно преслишавање ће у великој мери смањити ефекте криве заборава. То је свестан напор који подсећа ваш мозак да то знање желите да предате свом дугорочном памћењу.

Користите правило пола-пола

Други приступ превазилажењу криве заборава је правило пола-пола. Посветите 50 одсто свог времена учењу нечег новог, а остатак времена дељењу или објашњавању онога што сте научили другима.

Истраживања показују да је објашњавање појма некоме најбољи начин да га сами научите. Правило пола-пола је бољи начин за учење, обраду, задржавање и памћење информација.

На пример, уместо да довршите књигу, настојте да прочитате пола и покушајте да се сетите, поделите или запишете кључне идеје које сте запамтили пре него што наставите. Или још боље, нађите некога да са њим поделите то знање.

Наш мозак је заузетији него икад пре. Стално смо изложени чињеницама, псеудочињеницама, обавештењима и гласинама, а све се то испољава у форми информација. Преоптерећеност информацијама значи да обрађујемо више података него икад раније.

А мозак непрекидно ради на сортирању онога што треба задржати, а шта да заборави. Ако желите да побољшате стопу запамћивања, преузмите контролу над поступком и намерно појачајте нове информације.