Модерни пси потичу од пет пасмина из времена леденог доба

Научници су открили да је пет различитих група паса већ постојало на крају последњег леденог доба, а неке њихове особине и данас имају наши кућни љубимци, пише британски Гардијан.

„Ако прошетате парком у Вимблдону, прилично је вероватно да ћете наићи на псе који имају помало различиту историју, која води уназад 11.000 година и то у различите крајеве света“, рекао је др Понтус Скоглунд, коаутор студије и директор лабораторије за древну геномику на Институту „Франсис Крик“ у Лондону.

У часопису Сајенс (Science), Скоглунд и његове колеге наводе како су секвенцирали 27 древних генома паса који су живели на територији Европе и Сибира, старих 800 до 11.000 година.

Резултати указују на то да је на крају последњег леденог доба постојало најмање пет генетски различитих група паса, што сугерише да се порекло наших псећих сапутника протеже дубље кроз историју.

Међутим, изгледа да све групе потичу од једног заједничког претка, што указује на то да је припитомљавање могло настати из једне популације древних вукова.

Истраживачи су дошли до додатних веома интересантних открића када су упоређивали своје резултате са ДНК материјалом модерних паса. 

Пасмине пореклом из Европе, попут немачког овчара или ирског теријера, изгледа да потичу од мешавине две древне врсте у односу приближно 50:50 одсто. У питању су групе старих паса са Леванта, односно са територија земаља које леже уз обале источног Медитерана – Грчке, Турске, Сирије, Либана, Израела, Јордана и Египта, и из северне Европе.

„Ти преци су се окупили у Европи, вероватно када су први узгајивачи стоке и пољопривредних култура дошли у Европу, довели своје псе и упознали псе који су већ били тамо“, рекао је Скоглунд за Гардијан.

„Пасмине у Европи данас се генетски мање разликују од две у праисторији, јер имају мање дубоку историју која се не протеже хиљадама година уназад“, истакао је Скоглунд и приметио да је вештачка селекција довела до пасмина са одређеним особинама.

Научни тим је открио да, иако је ДНК савремених европских паса допринео пасминама широм света, трагови осталих група из леденог доба и даље су присутни. То укључује чиваве, расу са коренима у Мексику.

„Током периода колонијализма, савремене европске расе прошириле су се широм света, због чега видимо да је чивава углавном тог порекла“, рекао је Скоглунд и додао да четири одсто ДНК чиваве потиче из ледене групе из древне Америке.

Слично томе, сибирски хаски, иако има наслеђе савремених европских паса, такође садржи ДНК из ледене групе из Русије, док родезијски гребен има порекло из друге ледене групе.

Научници су такође користили људске и псеће генетске податке како би истражили да ли су пси седели на једном месту док су се људи селили широм света.

Резултати показују да су се у многим случајевима људи и њихови пси селили заједно, али то није увек био случај. На пример, док су се и пси и људи кретали са територије Леванта у Европу током пољопривредне експанзије, само су људи после тога задржали гене одређених предака.

„Чињеница да понекад видимо да се историја не поклапа, могла би значити да би су се људи кретали док би остављали псе или би бирали друге врсте паса, али то би могло бити и због динамике паса“, објаснио је Скоглунд, наводећи трговину псима као другу могућност за овакве резултате.

Упркос новим сазнањима, остају бројна питања, укључујући и то када и где су први пси припитомљени. „То је огромна мистерија“, нагласио је Скоглунд.