Ванземаљци нас можда баш сада посматрају са више од 1.000 планетарних система

„Уколико постоје посматрачи који нас траже (са планета око ових звезда), били би у стању да виде знаке живота на нашој Плавој планети. Неке од тих најсветлијих звезда можемо да видимо ноћу без двогледа или телескопа“, каже вођа истраживања Лиса Калтенегер, професорка астрономије на Универзитету Корнел.

Астрономи су до сада открили више од 4.000 егзопланета помоћу „транзитног метода“, којим се региструје мали пад у сјајности неке звезде сваки пут када је планете заклоне док круже око ње.

Ова стратегија откривања је веома успешна, што је доказао свемирски телескоп „Кеплер“ и примењује је и његов наследник ТЕСС (Transiting Exoplanet Survey Satellite).

Ускоро, истраживачи ће моћи и да скенирају атмосфере ближих планета за знакове живота. Та потрага биће један од задатака Насиног 9,8 милијарди долара вредног свемирског телескопа „Џејмс Веб“, који треба да буде лансиран наредне године.

Посматрани, а не посматрачи

Међутим, у новој студији Калтенегерова и њен колега Џошуа Пепер са Универзитета Лихај размотрили су другачије становиште – да смо ми заправо предмет посматрања, а не посматрачи.

Анализирањем до сада прикупљених података идентификовали су све звезде на удаљености од 100 парсека (326 светлосних година), које су у равни са еклиптичном путањом Земље око Сунца, јер је таква позиција потребна да би Земљу могли да идентификују помоћу „транзитне методе“.

Дошли су до броја од 1.004 звезде сличне нашем Сунцу које се налазе у централној фази своје еволуције, односно врше фузију водоника у хелијум у својим језгрима.

Од тога, 508 од тих 1.004 звезде гарантују најмање десеточасовно посматрање Земљиног транзита преко лица Сунца, наводе Калтенегерова и Пепер у новој студији објављеној у часопису Monthly Notices of the Royal Astronomical Society: Letters.