Шта се крије у „марсовској води" - три слана језера пронађена на Црвеној планети

Међународни тим научника испитивао је радарске податке „Марсиса" - инструмента на свемирској летелици Европске свемирске агенције „Марс икпрес". Тако су успели да детектују три језера од којих је једно широко 20 км и дугачко 30 км. Друга два су мањих димензија.

Техника „Марсиса" користи кретање радио-таласа за приказ геолошких структура - на сличан начин као „сеизмичка претрага", што помаже у предвиђању земљотреса.

На тај начин су и утврдили да постоје слана језера која, како сматрају, имају потенцијал да одрже живот микроба у екстремним условима који валдају на јужном полу Црвене планете.

Живот микроба у језерима могао би да укључује екстремофиле, који могу поднети јаку врућину, високо кисело окружење, екстремни притисак и хладноћу.

Ново откриће је прва „ванземаљска" вода пронађена на Црвеној планети још од од 2018.године, када је откривено прво језеро испод јужног пола Марса.

Откриће из 2018. године био је први доказ да течна вода на Марсу постоји и данас и да је повољно окружење за које научници сматрају да је идеално за раст микроба.

Трагови живота

Научници кажу да су језера која су откривена, опет у истој регији показатељ „присуства других влажних подручја у близини".

„Откриће читавог система језера подразумева да је њихов процес формирања релативно једноставан и уобичајен, и да су та језера вероватно постојала током већег дела историје Марса. Из тог разлога, она би могла да имају трагове неких облика живота који су могли да еволуирају у време када је Марс имао густу атмосферу, блажу климу и присуство течне воде на површини, слично Земљи", рекао је Роберто Оросеј, учесник у истраживању.

Иначе, иако су их научници назвали системом, изгледа да три новооткривена језера нису физички повезана.

„Језера су одвојена уским слојевима сувог терена", рекао је др Анђело Роси са Универзитета Јакобс у Бремену.

Ова три језера удаљена су око 10 километара од оног пронађеног 2018. године. Слична су му по томе што имају скоро исту дубину а то је око 1.500 метара.

„Ипак стварна дубина језера на Марсу не може се измерити Марсисовим радарским подацима (или било којим другим радаром) јер радар има своје границе, могуће је да је реч о већој дубини", додао је др Роси.

Откривање подглацијалне течне воде 2018. године побудило је наде у постојање неке врсте ванземаљског живота у одређеним регијама Марса, иако слана језера припадају планети која има просечну температуру од -60 степени Целзијуса.

Стручњацима је следећи задатак да прикупе што више података о карактеристикама воде са Марса, углавном у вези са хемијским саставом и траговима присуства органске материје. У међувремену трагају за новим језерима и воденим резервоарима Марса.