Викинзи нису оно што смо мислили

Генетске анализе више од 400 викиншких ратника из читаве Европе показале су да многи од њих нису били скандинавског порекла, као и да су већином имали тамну, а не плаву косу.

„Ови резултати мењају наше виђење о томе ко су заправо били викинзи. Изгледа да ћемо морати да мењамо историјске уџбенике“, каже еволуционарни генетичар Еске Вилерслев са Универзитета у Кембриџу и Копенхагену.

Вилерслев је такође предводио пионирска генетска истраживања која су изменила и довела до бољег разумевања порекла многих народа широм света, од Аустралије, југоисточне Азије, Северне Америке, па све до јужног Пацифика.

У новој студији спровео највећу генетску анализу викинга до сада, у којој је заједно са десетинама других научника проучио остатке 442 викиншка ратника откривених у археолошким локалитетима у Скандинавији, Великој Британији, Исланду, Гренланду, Русији и другим земљама који потичу из Викиншког доба (793. до 1066. године).

Секвенцирање ДНК из костију мушкараца, жена и деце показје да су пре и током Викиншког доба разноврсни генетски утицаји из Азије, јужне Европе и британских острва имали уплив у скандинавске лозе.

„Нисмо заправо знали њихову генетику све до сада. Ово раскринкава модерно схватање викинга као људи плаве косе, јер су многи имали смеђу косу. Осим тога, открили смо да је код њих велики утицај имао ванскандинавски генетски материјал“, објашњава Вилерслев.

Осим освајања и трговине, ширили су и гене

У самој Скандинавији, становници јужнијих региона имали су много разноврснији генетски материјал, док су они у унутрашњости били изолованији.

Ван Скандинавије, викинзи нису имали утицаја само кроз освајање и трговину, већ сејући своје гене који могу да се открију и данас. Око 6 одсто становника Велике Британије вуче порекло од њих, док је у Шведској тај проценат око 10 одсто.

„Дански викинзи су се ширили у Енглеску, шведски викинзи су путовали Балтиком, а норвешки су ишли до Ирске, Исланда и Гренланда“, објашњава један од аутора студије, Аштон Маргарјан са Универзитета у Копенхагену.

Оно што је занимљиво јесте да су се припадници те три викиншке „нације“ веома ретко мешали међусобно.