Локалитет „Тимакум минус“ увек изненади археологе својим богатством

Пројекат на локалитету „Тимакум минус“ реализују Археолошки институт из Београда и књажевачки Завичајни музеј уз подршку Министарства културе и Општине Књажевац. На простору око јужне капије утврђења, упоредо са научним истраживањима, археолози пажљиво припремају зидове за рестаураторско-конзерваторске радове.

„На површини зидова не смемо да оставимо слојеве земље јер уз те зидове мора да налегне касније малтер, који ће их заштитити у поступку презентације“, објашњава др Игор Бјелић, научни сарадник Археолошког института у Београду.

Од првог до петог века, колико је трајао „Тимакум минус“ био је важан рударско-металуршки и административни центар.

„Равна због тога има велики број покретних налаза у слојевима, и то веома. Било је богато становништво па има веома атрактивних, веома богатих налаза који наравно, пуне ову археолошку збирку. Свака кампања дода нешто што је заиста вредно“, наводи Софија Петковић, научни саветник Археолошког института у Београду.

Локалитет је значајан не само у археолошком и научном смислу, већ представља и промоцију књажевачког краја и показује да овај крај има континуитет насељавања, сматра археолог Бојана Илијић, виши кустос Завичајног музеја у Књажевцу.

Налази са „Тимакум минуса“ се чувају у музејима у Нишу и Књажевцу, као и у Архео-етно парку недалеко од локалитета.

„Људи који желе да обиђу Архео-етно парк могу да се најаве Музеју. Водич нашег Музеја ће да сачека овде групу и могу да добију од водича све детаљне информације о парку и шта се све овде налази“, каже археолог Милена Муминовић, кустос, Завичајног музеја Књажевац.

Планови Завичајног музеја предвиђају изградњу новог пута до локалитета и уређење пешачких стаза на њему, како би , осим Архео-етно парка и сам „Тимакум минус“ постао доступнији туристима.