Свет троши 100 милијарди тона материјала годишње

Од 1970. количина материјала коју потроши глобална економија је учетворостручена и расла је далеко брже од популације која је у том периоду удвостручена. У последње две године, пренео је британски Гардијан, потрошња је порасла за више од 8% док је поновно коришћење ресурса смањено са 9,1 на 8,6%.

Извештај тинк-тенка Циркуларна економија, представљен ове године на Светском економском форуму у Давосу, показује да, у просеку, сваки човек на Земљи троши више од 13 тона материјала годишње.

Истовремено се указује да неке земље напредују према циркуларној економији у којој обновљива енергија подупире системе код којих су отпад и загађење сведени на нулу.

"Прети нам опасност од глобалне катастрофе ако наставимо да трошимо светске ресурсе као да су неограничени", упозорио је први човек Циркуларне економије Харалд Фридл. "Владе морају под хитно да усвоје решења за циркуларну економију ако желимо да достигнемо висок квалитет живота за готово десет милијарди људи до средине века а да не дестабилизујемо кључне процесе на планети", додао је он.

Водећи аутор истраживања Марк де Вит каже: "Још увек подстичемо раст популације и богатства вађењем материјала. То не може да траје вечно - наша глад за сировинама мора да буде заустављена".

Према извештају, у 2017, последњој години за коју су доступни подаци, у свету је потрошено 100,6 милијарди тона материјала. Половину те количине чине песак, глина, шљунак и цемент који се користе у грађевинарству, уз минерале који се ваде ради производње ђубрива. Угаљ, нафта и гас чине 15% а руда метала 10%. Последњих 25% чине биљке и стабла који се користе за храну и гориво.

Лавовски део материјала - 40%, заврши у стамбеном сектору. Међу осталим водећим катергоријама потрошње су храна, транспорт, здравство, комуникације и роба широке потрошње, попут одеће и намештаја.

Готово трећина материјала који се годишње потроши остаје у употреби и после годину дана, попут оних утрошених за зграде и возила. Међутим, 15% се емитује у атмосферу у виду гасова који загревају а готово четвртина се одложи у природу, попут пластике у рекама и океанима. Трећина материјала третира се као отпад и углавном заврши на депонијама и у рудничким јамама. Само 8,6% се рециклира, наводи се у извештају.

"Извештај представља упозорење свим владама", рекла је чилеанска министарка екологије Каролина Шмит и додала да све политике треба да буду усмерене на трансформацију на циркуларну економију.

"Циркуларна економија пружа могућност да смањимо наш утицај, заштитимо екосистеме и живимо у складу са ресурсима планете", рекла је Кристијана Клоз из групе за заштиту природе WWF.

У извештају се истиче да повећање рециклаже може да учини економије конкурентнијим, унапреди животни стандард и помогне да се испуне циљеви за штетне емисије и избегне нестајање шума. Наводи се и да је 13 европских земаља усвојило мапе пута ка циркуларној економији, укључујући Француску, Немачку и Шпанију, и да је Колумбија постала прва латиноамеричка земља која је покренула такву политику 2019, преноси Гардијан.

Кинеска забрана увоза отпада за циљ има да охрабри домаћу рециклажу али је истовремено стимулисала развој стратегија циркуларне економије у Аустралији и другим земљама које су раније свој отпад извозиле у Кину, наводи се у извештају.

Бивши еврокомесар за животну средину и копредседавајући међународног панела за сировине Програма УН за животну средину Јанез Поточник рекао је да свет мора да научи да ради више са мање и замени поседовање дељењем, што се све више дешава са аутомобилима.