Испливале нове тајне Виминацијума – три богато украшена оловна саркофага

Археолошки парк Виминацијум, крије бројне тајне. Свака новооткривена, изазива велику пажњу научника, али и јавности.

Последње у низу откиће јесу богато украшени оловни саркофази у којима су, према речима археолога, највероватније сахрањени припадници вишег сталежа са подручја Блиског истока.

Два од три саркофага су остала нетакнута, односно неопљачкана, што ће научницима добро доћи за детаљније анализе.

"Значај открића је тај што се до сада увек претпостављало да су у тим саркофазима остаци људи са Блиског истока, са простора данашње Сирије и Израела, што су тада биле римске провинције. А ми сада имамо прилику, пошто имамо очуване скелете да разним физичко-хемијским анализама, сада можемо да утврдимо те претпоставке", истакао је др Илија Данковић, археолог из Научног центра Виминацијум.

Римска провинција Горња Мезија, која се простирала на простору данашње Србије, била је подручје богато рудама.

"У том периоду, у првој половини трећег века, он доживљава просперитет, процват, и свакако да је привлачио трговце и занатлије са Блиског истока, они су по томе били познати и верујем да је то разлог због чега су ту", рекао је др Илија Данковић.

Пронађени предмети, за археологе имају велики значај.

"Нас мало више интересује коју причу причају ти предмети, шта је то, зашто родитељи за неко дете, женско је у питању за које су мислили да ће се једног дана удати, па се то није десило.  Тада су том детету давали златне предмете, златни привезак, дали јој нешто да је чува од урока, дали им специјалне ламеле, ми то зовемо профилактичке ламеле од сребрног лима, које ћемо ми тек да отворимо и да прочитамо, шта ту пише и шта се то десило", истакао је др Миомир Кораћ, директор Археолошког института САНУ.

Иначе, ово није једино значајно откриће у години. Наиме, у марту, приликом тражења угља на површинском копу Дрмно код Костолца, пронађени су бродови из римског периода.

Сматра се су изграђени у време процвата Виминацијума, пре око 1.600 година.