Шта су све совјетски научници открили бушењем најдубље рупе на свету

Западно од града Запољарни на северозападу Русије може се пронаћи напуштени бетонски објекат, који већина људи не би погледала два пута. Међутим, када бисте мало истражили и разгрнули неред, пронашли бисте велики челични диск чврсто запечаћен.

Испод њега се крије најдубља вештачка бушотина дубока 12.262 метра испод површине. Примера ради, то је дубље од најдубље тачке на свету – Маријанског рова у Пацифику.

Кољска ултрадубока бушотина је вишедеценијски научни пројекат са циљем проучавања Земљине коре и откривања тајни које крије.

Совјетски научници званично су започели бушење 1970. године како би проширили човечје знање о Земљиној геологији, јер, колико год то апсурдно звучало, човек зна мање о ономе што је испод нас него нечему што се налази на другом крају Соларног система.

Током наредне 24 године, научници су уз повремене паузе копали. Иако нису достигли дубину којој су се надали, 1994. године прошли су 12 километара дубине.

Рекорд за најдубљу бушотину и даље је ту, а технологија за бушење коју су морали да развију била је изузетно напредна.

Висока температура спречила даље бушење

Због напора совјетских научника, људи су сазнали много тога. Примера ради, на 12 километара дубине у Земљиној кори налази се вода, чињеница у коју нико од научника не би поверовао да није видео својим очима.

На дубини од седам километара пронашли су микроскопске фосиле 24 врсте давно угинулих једноћелијских организама.

Такође су ископали и стене старе више од 2,7 милијарди година.

Изазов који нису могли да преброде јесте то што је температура на тој дубини износила 180 степени Целзијуса, око 80 степени топлије него што су научници предвидели.

Да ли ће човечанство икада отићи дубље? Вероватно, прошло је много времена од 1994. године.