Смањиће се број становника на Земљи, чак ће и Кина пасти испод милијарде

Међународни тим научника објавио је у стручном магазину The Lancet да ће до краја овог века на Земљи највероватније бити 8,8 милијарди становника – две милијарде мање него што прогнозирају Уједињене нације.

Према ово прогнози, највише људи на свету ће бити 2064. године – око 9,7 милијарди. Након тога, истраживачи очекују пад наталитета: у 183 од 195 земаља света наталитет ће толико опасти да без усељавања неће моћи да одрже број становништва.

Према студији, више од 20 земаља, међу којима су Јапан, Шпанија, Италија и Пољска изгубиће до 2100. године више од половине становништва. Чак и тренутно најмногољуднија Кина, која има 1,4 милијарде становника, до краја века ће имати само 730 милиона.

Одлучујући фактори: образовање и контрола рађања

Према прогнозама, број становника ће порасти у афричким земљама јужно од Сахаре. За 80 година, Нигерија би могла да има 800 милиона становника и тако буде друга по броју стновника на свету, после Индије.

„Када жене имају већи приступ образовању и када могу да контролишу рађање, у просеку се одлучују за мање од 1,5 деце“, објашњава вођа студије Кристофер Мареј, са Института за здравствена мерења и процене (IHME) вашингтонског универзитета у Сијетлу, којег подржавају Бил и Мелинда Гејтс.

Опадање броја радне снаге угрожава привредни раст

Овакав развој је заправо „добра вест“ за човекову средину, рекао је Мареј. Мањи број људи на свету могао би да смањи производњу хране и самим тим и штетних гасова. Али, за земље у подсахараској области предвиђени пораст броја становника ће, према Мареју, донети и боље економске шансе.

За највећи број земаља ван Африке би мање радне снаге, могло да изазове „тешке негативне последице по привреду“. Тако би број радно способног становништва у Кини, са данашњих 950 милиона опао на свега 350 милиона у 2100. години, што је за 62 одсто мање.

У Нигерији би пак са данашњих 86 милиона број радно способних порастао на 450 милиона. Због тога би старија друштва морала да реформишу своје социјалне и здравствене системе, упозоравају аутори студије.

С обзриом на то да је животни век у порасту, број људи старијих од 80 година ће порасти са садашњих 140 милиона на 866 милиона. До краја века ће више од четвртине становништва бити старије од 65 година.

Земље са већим дохотцима би овакав развој могле да дочекају са флексибилном политиком усељавања и социјалном подршком породицама с децом, стоји у студији. Мареј упозорава да би поједине земље због оваквих прогноза могле да ограниче контролу рађања.

Зашто се прогнозе разликују?

Главни фактор због којег Марејев тим долази до мањег пораста популације него УН, јесте антиципирана стопа наталитета. Док Уједињене нације за ово столеће прогнозирају да ће се рађати 1,8 деце по жени, анализа Мареја и његових колега полази од тога да ће та стопа бити 1,5. За стабилну популацију неопходна стопа наталитета износи 2,1 дете по жени.

Главни и одговорни уредник магазина The Lancet, Ричард Хортон објашњава да студија показује радикално померање геополитичких односа моћи. „Свет ће на крају овог века бити мулитполаран, са Индијом, Нигеријом, Кином и САД као најважнијим силама“.