Шта се крије иза Петоовог парадокса

Док се код људи смртност проузрокована раком мери процентом и до 25 одсто, код слонова је то тек нешто више од четири процената. Парадоксално, мале животиње попут мишева, обољевају много чешће.

Овај парадокс има и име - Петоов парадокс. Тако је назван по професору Универзитета у Оксфорду, Сер Ричарду Пету, британском епидемиологу и медицинском статистичару који је 1989. године постао члан Краљевског удружења у Лондону због свог пионирског рада у области епидемиологије. 

Први је добитник годишње награде за животно дело за истраживање рака у Великој Британији, а његов рад и даље пружа доказе који подржавају националне и међународне политике за спречавање канцера.

Један је од оснивача метаанализе, математичке методе у којој се резултати различитих медицинских студија комбинују да би се добио јединствен одговор на објективан и логичан начин.

Појава названа по њему доказује да на нивоу врсте појава канцера није у корелацији са бројем ћелија у организму. На пример, учесталост обољења код људи много је већа него код китова, упркос чињеници да кит има много више ћелија од човека.

Ако је вероватноћа канцерогенезе константна у ћелијама, човек би очекивао да ће китови имати већу учесталост од људи. Међутим, код већих сисара делотворније се елиминишу канцерогени вируси из ДНК. Што је већа животиња, то је мање вирусних остатака који се налазе у геному. Како би изградили већа и дуготрајнија тела, овим организмима је потребно веће сузбијање рака. Велики сисари, попут слонова, могу се прилагодити на више начина и избећи обољење. 

Са друге стране мишеви имају 3.331 ендогени ретровирус, људи 1.085, а китови само 55 вирусних остатака. Ово је значајно за Петоов парадокс јер се ретровируси могу налазити унутар генома и на тај начин подстаћи развој оних карцинома који су повезани са вирусним инфекцијама.

Ричард Пето је први забележио овај феномен 1977. године. Пишући преглед вишестепеног модела карцинома, Пето је приметио да су људи много мање подложни раку од мишева.