Зуби крију трајни запис нашег здравља и начина живота

Кристина Пенезић, истраживач Институтa Биосенс на Универзитету у Новом Саду, микроскопском анализом људских зуба са праисторијских локалитета утврђује старост и здравствени статус људи који су тада живели. „Сви сисари, па и људи, једном годишње добију нови слој цемента око корена зуба. Када ископамо људске скелете са археолошких локалитета, можемо да пресечемо зуб, погледамо тај пресек под микроскопом, пребројимо линије које се као годови оцртавају око самог корена зуба, и тако знамо са колико година је неко умро у прошлости. Оваквим начином одређивања људске старости добијамо неки прецизан број, отприлике плус-минус две и по године. Остале методе које се односе на проучавање целог зуба или скелета не могу да нам дају тако прецизне податке", објашњава Кристина.

Међутим, слој цемента који се формира око корена зуба не открива само колико дуго је неко живео - зуби су и показатељи здравственог стања те индивидуе. „Формирање тог слоја цемента у зубима је заправо везано за метаболизам калцијума који имамо. Можемо прецизно да одредимо године у животу индивидуе када је дошло до неког поремећаја тог метаболизма. То су на пример поломљене ноге, руке, поломљене кости, генерално неке трауме због којих тело производи више калцијума. У тој години та линија која се формира постаје дебља. Исто важи и за неке болести бубрега, на пример песак, камен у бубрегу, исто везан за метаболизам калцијума", појашњава Кристина, и додаје да се метаболизам калцијума поремети и током трудноће. „Ми смо по први пут у могућности да одређеним лабораторијским методама на зубима утврдимо потенцијалан број деце који је жена имала у току свог живота", каже Кристина.

Њена колегиница Марија Кречковић Гавриловић, истраживач Лабораторије за биоархеологију Одељења за археологију на Филозофском факултету у Београду, проучавањем скелетних остатака испитује и како су људи живели током бронзаног доба на локалитету Мокрин код Кикинде. Наводи да су управо зуби веома корисни у археолошким истраживањима. „Многе болести не остављају трага на скелету. Човек би морао да буде прилично дуго болестан или да болује од неке одређене болести, као што је туберкулоза која оставља трагове на одређеним деловима скелета као што су ребра или пршљенови, или лепра која оставља специфичне трагове. Али, постоје неки маркери на зубима који нам говоре о томе да су људи преживели неку епизоду стреса. Не можемо да кажемо тачно шта је то што их је морило, али можемо да знамо да је до тога дошло", каже Марија.

О променама до којих је долазило Марија закључује на основу испитивања развоја зубне глеђи, најчвршћег материјала у људском скелету. „Ако ја као мало дете имам период температуре док ми се глеђ на неком зубу развија, глеђ ће престати да се развија, наставиће само као 3Д штампач да штампа, да иде у круг око зуба, али неће пуштати материјал. И када период температуре или тог стреса престане, он ће наставити са стандардном штампом. Тако да ми видимо буквално рупице у тој глеђи које могу да буду у виду кружних линија или буквално рупица које нам говоре о томе да је неки период стреса постојао. Када се глеђ једном развије, она се буквално блокира, више се не мења у току живота, она нам остаје као трајни запис, и данас на нашим зубима и тада у археолошким периодима. То нам омогућава да буквално прочитамо да ли је неко имао епизоду стреса, када се она тачно догодила, јер знамо када зуби избијају, у ком тачно периоду се глеђ развија", објашњава Марија.

И праисторијски човек имао проблема са каријесом

И људе у праисторији је мучио каријес, нарочито у периоду неолита када долази до преласка са ловосакупљачког на произвођачки начин живота. Тада су људи почели да користе житарице у исхрани, што је условило промену њиховог денталног здравља.

„Почетак коришћења угљених хидрата је довео до тога да нам се промени мало и ситуација у устима и да се много чешће појављује каријес него што је то био случај у претходним периодима. Генерално, у неолиту, са променом исхране долази до пада здравственог стања, више није онако добар као што је био раније. Свакако је промена хране знатно утицала на здравље зуба, све док се нисмо прилагодили новом начину живота", објашњава Марија.

Зуби као алат

Колико пута сте користили зубе да отворите тетрапак, покидате конац или придржите неки предмет? У праисторији, зуби су дуго људима служили као алат.

„Зуби су кроз историју људима били трећа рука. Када је било потребно нешто самостално урадити, на пример направити рибарску мрежу или корпу, било је згодно у уста убацити нит којом се плете мреже. Када се такав покрет изнова понавља сваког дана, трагови на зубима остају и прилично су препознатљиви, упадљиви, и они нам говоре о томе како су људи живели и шта су радили. На пример, у Лепенском виру, једном од наших најпознатијих археолошких локалитета у Ђердапу, заједнице су се бавиле рибарењем те на њиховим зубима имамо трагове тих немастикаторних промена које нам говоре о томе како су правили мреже", објашњава Марија.

И Марија и Кристина истичу да је значајно бавити се археологијом, посебно у Србији која је богата археолошким материјалом и још увек неоткривеним локалитетима. „Међутим, имамо тај проблем недостатка средстава. Свашта ново можемо урадити, поготово у биоархеолошким истраживањима. ДНК анализе које су тренутно веома популарне у нашој струци су скупе. А да би се било шта урадило на неком озбиљнијем нивоу потребна је и већа количина анализираних узорака. Лепо је имати 24 индивидуе које су анализиране ДНК анализом, али је још боље када је анализирана цела некропола. За све је то потребан новац, и то озбиљан новац. Само када будемо имали више средстава биће и више интересантних истраживања", каже Марија.

Док Кристина сматра да су тренутне могућности симболичне и своде се на лични ентузијазам. „Када је потребно нешто конкретно инвестирати од инфраструктуре, то је оно где ми кашљуцамо и где покушавамо да се снађемо како можемо", каже Кристина, и додаје да је проучавање дешавања у прошлости важно јер нам прошлост помаже да боље разумемо садашњост.