Научници открили нову огромну галаксију а са њом навиру бројна питања

Галаксија је добила име по протоколу DLA0817g, али астрономи су јој дали још једно име - Волф галаксија, у част покојног астронома Артура М. Волфа. 

Волф галаксија је најудаљенија галаксија са ротирајућим диском, коју су научници запазили, захваљујући систему низа телескопа у Чилеу, познатом као АЛМА.

Према њиховим запажањима, диск галаксије има масу 70 милијарди пута већу од нашег Сунца. Такође се ротира брзином од више од 250 километара у секунди. Диск је добро формиран и правилног изгледа.

"Већина галаксија које детектујемо и за које утврдимо да су настале у раном периоду, изгледају као неке олупине, јер су биле под сталним и честим силама спајања", рекао је Марсел Нилман, водећи аутор студије са института „Макс Планк" у Хајделбергу у Немачкој.

Студија је објављена ове недеље у часопису Nature.

Питање које се намеће се односи на то како је очувана добро формирана ротациона дисковна галаксија током свих „немирних" периода.

Сматра се да је Волф галаксија расла и формирала се кроз процес назван - акреција (срастање) у хладном режиму, када се диск брже формира него што је то уобичајено.

"Чињеница да смо пронашли Волф галаксију, говори нам да она припада групи галаксија које су биле присутне много раније него што се претпостављало. Уз помоћ система АЛМА схватили смо да ране галаксије са јасним дисковима нису тако ретке као што смо мислили, и да их је вероватно много више него што се сматра. Сада имамо недвосмислене доказе да се јављају већ 1,5 милијарди година после Великог праска", објаснио је Нилман.

Научници се слажу да су неопходна даља истраживања и осматрања како би се боље разумело колико је овај рани метод формирања галаксија био уобичајен у раном свемиру.