Милиграм протеина скупљи од злата

У Институту за примену нуклеарне енергије јуче је успешно тестирана прва серија протеина за домаћи тест и прелиминарни резултати су одлични, рекла је за РТС др Марија Гњатовић, руководилац развоја у ИНЕП-у. 

"Најважније је да протеин ради, да јако добро детектује антитела,  тако да настављамо истраживање", навела је Гњатовићева. 

Протеин се, иначе, добија молекуларном биотехнологијом, поступком који је веома сложен и за који је потребно доста знања и искуства.

"Ради се о томе да део гена кодира жељени протеин или његов део и искористите бактеријску ћелију, ћелију квасца или културу сисарских ћелија да стимулишете да из тог гена произведу протеин. Када га произведу, онда га стандардним техникама пречишћавања изолујете и припремите да се користи у овим тесту", објаснила је др Тања Ћирковић, професорка на Хемијском факултету.

Према њеним речима, процедура није једноставна, прво ген треба одабрати и добро припремити за шта је потребно и знање и врхунска опрема. 

Ускоро тестирање и друге компоненте  

Др Марија Гњатовић каже да тест који је направљен у ИНЕП-у заснива се на два протеина за разлику од већине увозних који су на једном и да је самим тим значајно повећана осетљивост теста.  

Професорка Тања Ћирковић тренутно ради на производњи друге компоненте, која ће ускоро бити тестирана и њу можемо очекивати можда у јуну.

"До сада смо произвели један милиграм протеина. Постоје различити системи за производњу, то су бактеријски, сисарск, из културе ћелија. Бактеријски је најјефтинији и најбрже је дао резултат. Са првим протеином желели смо да видимо да ли је тако произведен протеин довољно добар, очигледно јесте и сада то можемо да подигнемо на једну већу скалу", рекла је др Ћирковић.

У производњи другог протеина, каже др Ћирковић, користиће трећи систем који је најспорији и зато ће резултати мало каснити.   

Професорка Ћирковић је указала на то да је протеин веома скуп и да је његова је цена скоро 10 пута већа од производне.

Протеин ће бити један од главних састојака за домаћи тест, који омогућава детекцију присуства антитела у крви особе, односно помаже лекарима да утврде да ли је организам тренутно изложен или је некад био изложен специфичном инфективном агенсу, у овом случају новом коронавирусу. 

"Ми смо тест за сада базирали на увозним протеинима, док се не обезбеде довољне количине домаћег протеина, тако да сада имамо капацитета да покријемо и епидемиолошку студију, домаће тржиште, чак и за извоз", рекла је Гњатовићева.

Огроман и неоткривен потенцијал науке 

На пројекту ради неколико истраживачких тимова – 20 и више истраживача, три редовна професора, десетак доктора наука, петнаестак млађих сарадника доктораната биохемичара. 

Марија Гњатовић истиче да наука у Србији има огроман и неоткривен потенцијал и да је довољно да се људи мотивишу да примене своје знање.

Иначе, Институт за примену нуклеарне енергије је научни институт, у саставу Универзитета у Београду и има више од 40 година искуства у производњи имунодијагностичких средстава различитог формата.

До сада је произвео око 300 производа и компонената намењених за имунолошка, ендокринолошка и онколошка испитивања. ИНЕП је својим тестовима некад снабдевао Југославију, а данас лабораторије у Србији.