Предвиђа се да ће за 6,4 милиона тона угљен-диоксида емитованог у атмосферу током ове године бити одговорни „тамни подаци“

Veritas Technologies, глобални лидер у заштити података и доступности, процењује да ће 6,4 милиона тона угљен-диоксида бити непотребно „упумпано“ у атмосферу ове године, као резултат трошења енергије за напајање струјом система за складиштење података који су непотребни.

Да би компаније заштитиле планету од овог губитка енергије, морају да загосподаре својим стратегијама за управљање подацима, те да користе адекватне алате за идентификовање података који су вредни и да ослободе своје дата центре од „тамних података“.

У просеку, 52% свих података које су ускладиштиле организације широм света је „тамно“, у смислу да они који су одговорни за управљање тим подацима не знају довољно о њиховој садржини или вредности. Много тога је већ испричано о трошковима које носе тамни подаци, али су до сада често занемаривани еколошки трошкови у вези с тамним подацима.

Аналитичари предвиђају да ће количина података које ће свет ускладиштити порасти (са 33 ZB у 2018. години) на 175 ZB до 2025 године, што указује на то да ће, уколико људи не промене навике, за пет година бити 91 ZB мрачних података са том огромном количином енергије која ће се трошити на покретање инфраструктуре у којој ти тамни подаци „живе" - што је четири пута више од количине коју имамо данас.

„Широм света, појединци и компаније раде на смањењу својих угљен-диоксидних отисака, али тамни подаци често нису на списку активности. Међутим, тамни подаци производе више угљен-диоксида него свака од 80 земаља света, тако да је јасно да је реч о ствари коју би свако требало да схвати озбиљно“, изјавио је Фил Брејс, директор за одрживост и извршни потпредседник за уређаје и софтверски дефинисана складишта података из поменуте компаније.

Он је додао да би филтрирање тамних података и брисање информација које нису потребне требало да постанe морални императив за предузећа свуда у свету, те да IТ индустрија мора да се избори са изазовом, с обзиром на то да су обими података сваке године све већи.

„Предвиђамо огроман раст у количини података које креирају IоТ уређаји, а то је оно што ће, према речима аналитичара, чинити лавовски део од 175 ZB података које очекујемо до 2025. године. Предузећа морају да разумеју овај тип података и политике за складиштење таквих података, тако да не доживимо да се емисије CО2 отргну контроли“, каже Брејс.

Скоро свако од нас складишти податке којима више никада неће приступати, зато што је складиште у информатичком облаку јефтино и доступно (говоримо о хиљадама видео снимака и фотографија којима се никада нећемо вратити да погледамо или е-поруке које никада нећемо читати, а више стотина милиона људи то ради).

Kомпаније и потрошачи свуда морају да науче како да управљају својим подацима зарад планете.

Могућа решења 

Веритас је дефинисао најбоље праксе које ће омогућити организацијама широм света не само да са поверењем обришу податке, већ и да смање трошкове и ојачају усаглашеност.

- Идентификовање свих складишта података и стицање увида: мапирање података и откривање података су први кораци у разумевању тока информација у организацији.

Видљивост података и стицање увида у то где се чувају подаци и осетљиве информације, ко има приступ њима и колико дуго се задржавају, представља критичан први корак у потрази за тамним подацима и кључни темељ од којег треба кренути.

- Осветљавање „тамних“ података: Proactive Data Management омогућава организацијама да сагледају инфраструктуру за податке, складишта и резервне копије, да преузму контролу над ризицима у вези с подацима и да доносе информисане одлуке о томе које податке могу да избришу без сумње.

- Аутоматизовање откривање и рутине за стицање увида у податке: држећи корак са експлозијом података, компаније би требало да аутоматизују аналитику, праћење и извештаје, неопходно за пружање организационе одговорности за тамне податке, коришћење и безбедност датотека.

Kомпаније ће можда морати да раде с петабајтима података и милијардама датотека, тако да би њихов приступ решавању питања „увида у податке“ требало интегрише решења за архивирање, бекаповање и сигурност података, како би се спречио губитак података и обезбедило задржавања података засновано на политикама.

- Умањивање и постављање контроле око података: минимализација података и ограничавање намене обезбеђује да организације смање количину података који се складиште и да се побрину да оно што се задржава буде директно повезано с наменом за коју је прикупљано.

Kласификација, флексибилно задржавање и системи за управљање политикама усаглашености, омогућавају самоуверено брисање нерелевантних информација.

- Надгледање, да бисте осигурали континуирано придржавање правила за усаглашеност са стандардима: правила усаглашености, као што је ГДПР, уводе дужност свих организација да пријављују одређене врсте цурења података релевантном надзорном органу, а у неким случајевима и појединцима.

Организације морају да процене своју способност да надгледају активности кршења и да брзо активирају процедуре извештавања како би осигурале усаглашеност.