Физичка активност je услов за очување когнитивних способности

„При кретању се побољшава циркулација, а крв која долази до мозга одређује наше способности“, каже за емисију „Све боје живота“ др Ранко Рајовић, аутор НТЦ система учења и професор на Педагошком факултету у Kопру.

Он напомиње да наш мозак троши око двадесет процената укупне енергије и да треба да буде активан и да мисли. Јапанци су у својим истраживањима и снимањима мозга утврдили да је он најбоље активан када сабирамо двоцифрене бројеве, када решавамо судоку и укрштене речи.

Слободно време требало би проводити и у читању, или нпр. планинарењу, а што мање уз телевизор. Наш саговорник каже да је цео наш организам у својој биолошкој функцији када се крећемо јер се тада све максимално добро подешава у физиолошком смислу, рад хормона, мишића, крвоток и мозак. Све то доводи до очувања когнитивних способности.

Старијим људима се од активности због дружења и физичке кондиције посебно препоручује плес. Стручњаци истичу да је у трећем добу важно имати хоби који може бити и учење неког страног језика што повољно делује на очување доброг памћења.  

Генерације које су рођене деведесетих година прошлог века су последње које су своје слободно време проводиле активно, кроз игру, не гледајући телевизију и садржаје на интернету.

Једно истраживање спроведено у Америци је показало да млађе генерације због пасивног начина живота имају скраћене базалне ганглије у мозгу.

Др Рајовић из тога изводи закључак да проблем није у генерацијама које данас имају тридесет и више година већ код оних млађих код којих долази до смањења когнитивних способности.

Они, за разлику од старијих који су могли да читају са пажњом по два или три сата, у учењу проводе по петнаест минута након чега праве дуже паузе. Последица свега је хипер пажња и немогућност обраде информација на дубљем нивоу.

Постоји бојазан да ће све више времена проведеног уз екран компјутера довести до разних физиолошких последица, те самим тим и до скраћења животног века.

Зато је важно да родитељи подстакну децу да на активан и креативан начин решавају питање досаде и да сами осмишљавају своје слободно време. Толеранција код детета али и фрустрација ће се на тај начин умногоме смањити. 

Увек као опција постоји то да породица заједно учествује у игрању друштвених игара.

„Циљ је да родитељи схвате да не треба једноставно да препусте детету да време испуњава само играњем видео игара јер мозак прихвата оно што је у његовом окружењу и тако се понаша. Мозак све своје структуре развија у првих пет, седам до дванаест година живота, а с обзиром на то да је он орган за преживљавање и размишљање, дајте му да ради свој посао па ће дуже и трајати“, закључује др Рајовић.

Број информација које данас добије дете од шест година, и коју је добијало дете истог узраста пре педесет година, драстично се разликује.

Тај велики број информација мозак није у стању да обради дубински, он буквално „трепери“, како наводе стручњаци, и дете не може да одржи пажњу дуже време.

Сматра се да ће у будућности пажња људи бити на нивоу златне рибице - као када куцнете у стакло акваријума она се окрене на тренутак и одмах отплива даље.