На нашу срећу, Сунце је изгледа прилично „досадна“ звезда

Истраживачи су у четвртак изнели податке о 369 звезда сличних Сунцу. Дати су упоредни подаци у погледу температуре површине, величине и периода ротације. Показало се да оне, у просеку, имају до пет пута чешће промене у јачини светлости него Сунце.

„Ова променљивост је узрокована тамним мрљама на површини звезде које се виде приликом ротације“, објашњава астроном Тимо Рајнхолд из немачког Института „Макс Планк“ који се бави истраживањем сунчевог система, и руководилац је студије објављене у часопису Сајенс.

„Основна мера соларне активности је број пега на површини“, наглашава Рајнхолд.

Сунце је у суштини ужарена лопта од водоника и хелијума. Спада у групу звезда просечне величине које су настале пре више од четири и по милијарде година и налази се, отприлике, на половини свог животног века. Пречник Сунца је око 1,4 милиона километара, а температура на површини износи око 5.500 степени Целзијуса.

„Сматра се да су температура и период ротације главни чиниоци који одређују динамику унутар неке звезде, али и број и величина пега узрокују промену у јачин светлости. Откриће таквих звезда са врло сличним параметрима као што је наше Сунце, али које имају пет пута већи степен промељивости је био изненађујући за научнике“, наводи Рајнхолд.

Повишена магнетна активност повезана са сунчевим пегама може довести до соларних експлозија – приликом којих долази до масовног избацивања плазме у атмосферу Сунца, али и до јаких електромагнетних струјања која утичу на Зељу, на пример, омета рад сателита и комуникација, али угрожава и астронауте у свемиру.

Соларна монотонија може бити добра вест

„Много активнија звезда би могла значајно утицати на Земљу у погледу геолошких фаза развоја. Превише активна звезда би сигурно значајно променила услове живота на нашој планети, тако да живот са прилично досадном звездом и није најгора опција“, каже Рајнхолд.

Истраживачи су упоредили податке о сличним звездама са архивским белешкама о сунчевној активности. Укључени су подаци посматрања сунчевих пега стари 400 година, али и подаци стари око 9.000 година добијени на основу анализе хемијских елемената из годова дрвећа и ледника који су настали као последица соларне активности. Чак и ови записи показују а Сунце није било много активније него што је данас.

Како тврди професор Рајнхолд, ови подаци ипак не искључују могућност да се Сунце, просто, налази у мирнијој фази и да у будућности неће доћи до значајнијих промена његове активности.