Како припремити ученика за самосталност у математици

Ученика треба васпитати да се из сопствене побуде, повинујући се само унутрашњем присиљавању, одлучује на посао и да сам себи поставља радни циљ.

Затим да прави свој развојни план, да сам тражи путеве и да својим расположивим снагама које су у њему, не само интелектуалним, самостално изводи свој рад.

Треба дати резултате рада систематским уврштавањем у раније знање употреби и тако са достигнутог становиштва самосталног гледишта дође до нових постављања проблема.

Само памћење или активно учествовање

У математичкој настави, обично се постављају високи захтеви за ученикову пажњу разумевања и прихватања знања. Код ученика се овакав вид учења своди готово само на памћење, понављање и утврђивање градива.

Нажалост, овакав облик унапред кочи ученика да не може сарађивати код избора градива, код организације и код тока духовног рада, па је самим тим самосталност изузетно мала.

Он није ни продуктиван ни активан, не долази ни до равномерног образовања свих његових снага па ни до доживљаја рада који је од тако изванредне важности за развој личности.

Подстицај на рад често ученику дају неки лични разлози: страх од казне, обећана награда, жеља за напредовањем као и жеља да се не разочарају родитељи и наставници. Тако да се самосталност у раду може наћи само код зрелих личности.

Зато је наставник ту да, по добро смишљеном плану, питањем и одговором, доводи корак по корак бољем разумевању градива и да при том интелектуалне снаге ученика постану самосталне, да њихова воља тежи за циљем и да ојача.

Где нема светлог циља ту нема ни снаге у тежњи. Где нема препрека, или су оне јако мале, ту не могу расти ни духовне снаге.

Ту је самосталност, и поред привидне спољашње активности, јако мала. Улога наставника је велика - он је тај који радну енергију ученикову увек наново буди и који је увек наново подстиче.

Он даје ветар у леђа ученицима у погледу њихове самосталности у математичком размишљању као и у њиховој вољи за рад.