У Финској се у школу иде само у чарапама

У школи, као и у кући. Само у чарапама. Час почиње ирском народном причом о лептиру и пастиру. Шта су научили из ње, покажу игром. Етика, поштовање различитости и емоције - тема су разговора. Тек на крају часа све утиске сумирају и пишу састав.

Учитељица Марјо Дилсторм наглашава да се у финском моделу образовања највише води рачуна о детету као о особи која расте и учи о свему и то не само у школи и из књига, већ свуда стиче знања.

„На пример, прошле недеље смо изашли напоље и бројали колико је боровница на једном простору, обележили смо тај простор, измерили га, па смо прво нагађали колико би ту боровница могло уопште да буде. На крају часа су их појели“, објашњава учитељица.

За основце у Финској важи правило да се у школу полази тек када се прослави седми рођендан. Прве, праве оцене добиће тек на крају четвртог разреда. Њихови учитељи их не тестирају често, можда два пута годишње, али најбољи су на међународним тестирањима,  попут ПИСА теста.

Финци не крију свој рецепт за успех. Час траје 45 минута, баш као и у Србији, али после сваког ђаци се одморе 15 минута. Неретко на једном часу предаје и двоје учитеља, па могу да се посвете једнако свој деци. У нижим разредима нема ни класичног распореда часова.

„Увек радимо на спајању предмета, посебно код најмлађих и ми им не кажемо сад имате математику, фински или музичко, јер они прво треба да се навикну на школу. Имају два стандардна теста, али ми често проверавамо шта су научили, а да они и не знају да их тестирамо. За мене као учитељицу то је тест колико су добро нешто савладали и да ако треба то им поново испредајем“, наводи Марјо Дилстрорм.

Из којих уџбеника ће се учити, предлажу предавачи директору школе, он одобрава у складу са буџетом. Ипак, да би све функционисало, тајна је, кажу, у популарности професије. Учитељи су неретко били најбољи ђаци у генерацији, цене их као лекаре и адвокате.

„Учитељ је једно од најпопуларнијих занимања у Финској. Сви учитељи су високообразовани и осим психологије и педагогије, уче мултидисциплинарни приступ. Уз 13 традиционалних предмета, ми имамо и оно што зовемо вештине за 21. век. Ми сада не знамо шта ће бити потребно деци која су сада кренула у школу када заврше школовање, то јест, које ће професије бити актуелне у том тренутку. Зато су нам те вештине размишљања најважније“, наглашава Сана Вахтворимен, специјална саветница у Министарству образовања и културе.

Исти принцип као у основној, примењују и у средњој школи. Свеједно да ли су изабрали усмерено или опште образовање. Професорима се обраћају по имену, јер верују да се тако ствара неформална атмосфера и поверење.

Финци ипак нису у потпуности задовољни. Већ планирају шта би још могли боље да ураде и промене у наредном плану и програму за образовање који праве једном у 10 година. Имају и визију и то врло амбициозну, да до 2030. године свака друга млада особа буде високообразована.