Климатске промене и здравље

Становништво које живи у поларној зони обично оболева од атеросклерозе, затим од тзв. северне пнеумоније и северне артеријске хипертензије. Код њих су доста заступљене болести коже и поткожног ткива, уста и зуба. Код људи који се доселе у те крајеве бележи се висока инциденција срчаног удара после 20 година боравка.

Насупрот томе, особе које живе на високим планинама имају вишеструко мање случајева атеросклерозе и хипертензије, док се новопридошлице сусрећу са недостатком кисеоника, а једна од могућих последица је и едем плућа.

Последице врелог лета

Процењује се да ће ефекат климатских промена у блиској будућности довести и до погоршања менталног здравља широм планете, а СЗО упозорава да због болести узрокованих климатским променама већ умиру милиони људи у свету.

Једна од могућих последица је топлотни стрес, на шта су најосетљивији стари, деца и хронични болесници, поготово они који болују од кардиоваскуларних и респираторних болести. Али то никако није једина опасност. Екстремне врућине често се удружују са аеро-загађењем. Тада су две највеће претње по здравље приземни озон и микрочестице испод 10 микрона, које лебде у ваздуху свуда око нас и сматрају се основним индикатором загађености ваздуха.

Неколико студија показало је да је дејство приземног озона јаче током лета. То се може објаснити већом концентрацијом приземног озона у летњем периоду, као и дужом изложеношћу становништва, јер се током лета више времена проводи напољу и прозори су држе отворени.

Утицај топлог таласа на повећану стопу смртности бележи се чешће у данима када има више микрочестица, што није случај када долази до прекорачења дозвољених вредности за азот или сумпор-диоксид или смог. То се објашњава лаким продором овако ситних честица у организам. Зато је током врућина важно држати под контролом концентрацију приземног озона и микрочестица. Поред доброг мониторинга аеро-загађења, треба обезбедити и ефикасан систем обавештавања и упозоравања јавности на опасност од временских прилика.

Последица климатских промена је здружено дејство временских услова и лошег квалитета ваздуха.

Поједина врела лета у Европи упамћена су и по великом броју смртних случајева од топлотног удара и тровања озоном. Само у Француској током врелог лета с почетка 21. века, због екстремних врућина умрло је 14.000 људи. Тада је ЕУ издала чувену директиву о потпуном заустављању саобраћаја у ситуацијама када су високе температуре праћене загађеним ваздухом.