Зашто причамо у сну

Према званичним подацима, у сну најчешће причају деца будући да тако проживљавају бурне дневне догађаје и снажне емоције. При том, не мора да значи да ће дете по одрастању задржати ту навику, која се не може свесно контролисати.

Наука каже да су причању у сну подложне веома сензитивне особе, велики емотивци, а најбољи доказ за такву тврдњу јесу истраживања која показују да се код преосетљивих особа запажају специфичне карактеристике у развоју великог мозга. У сну могу да говоре и људи који пате од несанице или осећају неку врсту притиска. На ову појаву утичу и стрес, депресија и конзумирање алкохола, као и висока телесна температура.

Може ли говор у сну разоткрити наше тајне?

Многи се плаше да ће, ако говоре у сну, њихове тајне бити небезбедне и да ће се разоткрити. По правилу, у првој и другој фази сна јавља се нејасан и неповезан говор ‒ компликовани монолози, који не трају дуже од пола минута. У трећој и четвртој фази сна човек почиње да „брбља" и стење. Истина, у тим речима нема неког вишег смисла.

Због тога, поручују руски истраживачи, не би требало да се плашимо да ћемо у сну открити своје тајне и скривене мисли, „избрбљати" нешто што не треба или да ћемо од партнера сазнати нешто што није имао намеру да нам каже.

У већини случајева причање у сну престаје само од себе. Уколико имате овај проблем неопходно је да искључите алкохол из употребе, нарочито у вечерњим сатима, а такође избегавајте кофеин, и наравно, покушајте на све начине да „заобиђете" нервирање. То је рецепт за сан без проблема!

Приредила Наташа Нешковић